Неговатељице и геронтодомаћице које брину о старим и беспомоћним лицима, одувек су биле тражене. Нажалост, многе од њих после школовања у Србији, одлазе у Немачку „трбухом за крухом“, с обзиром на то да тамо могу да зараде и до 3.000 евра месечно. Међутим, последњих месеци влада општа помама за њима, а стручњаци сматрају да је то због поскупљења и државних и приватних старачких домова, те да се многе породице одлучују на ангажовање жене којој плаћају и до 2.000 евра месечно.
Осим у старачким домовима, у Србији неговатељице раде и по становима односно кућама. Обично буду ангажоване на дужи период, а месечно могу да зараде и до 2.000 евра.
Посао неговатељице већ 10 година обавља Роса М. са Карабурме која је, како каже, имала неколико понуда да оде „преко“ да ради за скоро па дуплу плату.
„Ја сам релативно задовољна. Радим 10 година, а за све те године имам тек друго лице које пазим и негујем. О једном старијем господину бринула сам се пет година и ево сада негујем једну баку. Посао није тежак, у ову породицу дошла сам по препоруци, самим тим је тарифа већа. Такође, више наплаћујем уколико је потребно да преноћим код корисника или ако остајем дуже од осам сати“, каже она у разговору за Нова.рс.
Како објашњава, била је пре 10 година у Немачкој на шест месеци, где је радила у једној породици као неговатељица, али се вратила након што јој се муж разболео.
Због тога не сме да се удаљава из Србије, иначе би, наглашава, одавно „отишла у свет“.
„Главна разлика у Немачкој и у Србији по питању кућне неге јесте зарада. Тамо је посао дупло плаћен, конкретно у Немачкој сам зарађивала 3.000 месечно, док је, на пример, у Швајцарској још већа плата. С друге стране, разлика је и у приступу пацијенту односно кориснику. Овде га некако гледамо као инвалида, иако можда и није инвалид, али чим му је потребна туђа нега и помоћ, окарактерисан је као инвалид. У Немачкој је неговатељица посвећена кориснику, остајемо и дуже ако треба“, објашњава нам Роса.
Пуни огласи за неговатељице
На различитим сајтовима за проналажење послова увек се може наћи понуда или потражња за неговатељицу, а претходних месеци је помама за њима прилично уочљива.
То потврђује и Мирјана Топаловић из Удружења Геронтолошког друштва Србије која каже да су раније неговатеље највише ангажовали домови за старе, али да је данас све више приватних лица којима је потребна помоћ неговатељице.
„Неговатељице и геронтодомаћице су претежно биле ангажоване у старачким домовима јер, знате како кажу, и старачки дом је луксуз иако не сме да буде, а камоли неговатељица у породици. Последњих година оне све више раде баш у породицама, брину о старима непрекидно 24 часа дневно, због чега имају добру зараду. Овај посао се у Србији плаћа и до 800 динара по сату, колико вреди ноћни рад. И ако то делује много, реч је о веома тешком послу за који осим знања треба имати и дебеле живце“, наводи она.
Додаје да су лица о којима се најчешће брину, непокретна, неопходна им је даноноћна нега, превијање декубита, купање, давање терапије, храњење, замена пелена.
„На све то треба додати да они често имају и Алцхајмера па могу бити врло деструктивни и агресивни, често се с посла вратим у модрицама и изгребана. Имала сам случај једне баке која је палила све чега би се дохватила, а када дође себи желела је да се убије. Ми за њихово стање морамо имати разумевања, јер је њихова болест просто таква, а када се сједини са старошћу још је теже“, наводи наша саговорница.
Кућна нега и до 20.000 недељно за 8 сати рада
Иначе, у Србији су прилично распрострањене фирме које се баве кућном негом, па тако имају више неговатељица на располагању, а у складу са врстама помоћи коју нуде, и цене су различите.
Рецимо, први пакет помоћи кошта 4.000 динара, а односи се на негу пацијента или старијег лица свега два сата дневно једном у току недеље.
Други пакет је „јачи“ – два пута недељно по два сата неге кошта 8.000 динара, док трећи и четврти може изаћи и до 20.000 динара зараде и то за осам сати неге.
