Климатолог професор Владимир Ђурђевић рекао је за РТС да је овог лета било пет топлотних таласа, а да је то свепоследица повећања просечне температуре за 0,69 степени. Те мале промене глобално, значе локално драстичне промене, истакао је Ђурђевић.
Коментаришући исушивање река др Јелена Чанак Атлагић са Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић” напомиње да живи свет није толико осетљив и да он увек нађе начина да се склони када су неповољни услови и после се врати када се створе одговарајући.
Помало је апсурдно да се при крају најтоплијег лета у историји, говори о снегу у септембру на планинама и захлађењу од 20 степени у року од 48 сати. Међутим, то је данашње време и то је клима која се мења. Од ниских водостаја, дошли смо до најаве редовне одбране од поплава на Дунаву.
Европска служба за климатске промене Коперникус саопштила је да је глобална просечна температура од јуна до августа на северној хемисфери, највиша забележена. Просечна измерена температура била 0,69 степени Целзијуса изнад просека у односу на крај прошлог века.
Климатолог професор Владимир Ђурђевић рекао је да је овог лета било четири топлотна таласа, а ако се узме у обзир цела земља, онда је то пет топлотних таласа.
– Све ово је последица мале промене у висини температуре од 0,69. Те мале промене глобално значе локално драстичне промене – навео је Ђурђевић.
Сведоци смо исушених река, претходних недеља на Ибру су чувари спасавали рибу из празног корита.
Др Јелена Чанак Атлагић са Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић“ каже да живи свет вода ипак није толико осетљив на промене.
– Оно што је може имати негативан утицај на живи свет вода су нагле промене. Позитивно је што се организми враћају у првобитно стање када се врате услови у којима живе у првобитно стање. Док трају негативни услови организми нађу заклон и после се врате у првобитно стање – рекла је Чанак Атлагић.
Истиче да је до помора рибе дошло због више фактора који су се укрстили.
Поплаве у Западној Европи
Сведоци смо да су Западну Европу погодиле поплаве које су однеле осам живота. Ђурђевић истиче да климатолози и метеоролози нису изнанеђени тиме.
– Клима је драстично промењена у последњих 30 година. Кад имате топлу атмосферу онда имате више водене паре, океани су топлији, мора, Медитеран је топлији, то значи да ће бити и више падавина. Не можемо очекивати да се клима врати на период од пре 30 година. Међутим, поставља се питање колико проблема ћемо имати због тих промена – каже Ђурђевић.
На питање да ли могу да се понове катастрофалне поплаве које су задесиле Србију 2014. године, Ђурђевић каже да апсолутно могу да се понове. Истиче да сваке године имамо поплаве негде и називамо их миленијумским, а када то кажете онда размишљате да се то неће поновити, а понавља се скоро сваке године.
Додаје да се инфраструктура гради да издржи такве ствари, али да смо и поред тога имали пуцање бране и губитак живота због невремена, и то је све због тих 0,69 степени топлијег времена.
Ниво подземних вода опада
Чанак Атлагић је напоменула да ниво воде у бунарима нижи јер ниво подземних вода опада, чиме расте и концентрација нечистоћа, односно кад су суше онда долази и до загађења. Као савет истиче да треба рационално користити воду.
Све чешће се може чути и термин “топлотне куполе“. Ђурђевић објашњава да се термин топлотна купола деценијама користи у мереорологији.
“Када је поље високог притиска дуго стационирано над неком локацијом, и када нема расхлађења, онда ваздух над том локацијом постаје све топлији. Испарава земљиште а ваздух се не помера и онда користимо термин „топлотна купола“, навео је Ђурђевић.
РТС
