Сврстани у одредбу Закона о основном и средњем образовању која регулише права и обавезе запослених на замени колега у одсуству дужем од 60 дана, многи од њих раде и по две деценије на одређено време без прекида радног стажа. Такав статус – који је евентуално имао логике на самом почетку, кад је веронаука враћена у школе, будући да је након Другог светског рата избачена из образовног система из чисто идеолошких разлога – сада ће бити промењен, најављује данас усвојена измена Закона о основама система образовања и васпитања.
То значи да вероучитељи неће бити бирани на одређено време од годину дана, него ће заснивати радни однос као и сви други, саопштено је данас из Владе Србије, а из документа сазнајемо и за промену термина „изборни програм” у „изборни предмет”, предложену како би се указало на значај не само верске наставе него и грађанског васпитања и другог страног језика.
Запослено преко 2.000
Истраживање које је лане спровео Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања показује да је већина ученика задовољна радом наставника веронауке, па им је преко 90 одсто дало највишу оцену. Сам предмет би 87,1 одсто ђака изабрало и наредне године, а 95,7 одсто би га препоручило својим вршњацима. Према подацима из Јединственог информационог система просвете за школску 2022/2023. годину, верску наставу остваривало је око 1.500 наставника у основној школи и око 600 наставника у средњој.
Како је раније објашњено, директор школе закључивао би уговор о раду на неодређено време са особом која се налази на листи наставника верске наставе, испуњава услове из члана 139. и члана 140. став 1. поменутог закона и има сагласност надлежног органа традиционалне цркве или верске заједнице којој припада. Та сагласност би могла да се повуче ако би наставник овог предмета својим активностима, ставовима и понашањем подривао њен углед, а то би значило и престанак радног односа, уколико у установи не може да му се обезбеди друго радно место за које испуњава услове, пише у члану 32.
И док наставници грађанског васпитања углавном имају могућност још неког ангажовања у школи како би допунили фонд часова, за вероучитеље би то могао бити изборни пакет који се зове Религија и цивилизација, али их досад нису ни узимали у обзир као компетентне, за разлику од професора филозофије и социологије, указао је 2021. доктор теологије Александар Милојков гостујући у онлајн емисији „Просвета има реч” Уније синдиката просветних радника Србије.
