Неке европске земље готовину скоро ни не користе и готово све се плаћа електронским путем. Рекло би се да је то данас свуда уобичајено, али у Србији то није случај јер многи трговци не дозвољавају плаћање малих износа картицама. Кажу – не исплати им се. Имају ли право да сами одређују начине плаћања, питају се потрошачи, а ево шта каже закон.
„Приметио сам да је у једној малој радњи код мене у селу могуће плаћање картицама само за износе преко 500 динара. Колико разумем, то је уведено да људи не би куповали кутију цигарета од нпр. 400 динара и плате картицом и радња не заради ништа. Моје питање је да ли је то уопште дозвољено, да неко ограничава средство плаћања само на основу износа?“, упитао је интернет заједницу један корисник Редита. Судећи по броју коментара, није једини са сличном дилемом. „Код мене у комшилуку не дају да се плати картицом ако је износ мањи од 300 динара, не знам што“, гласио је један коментар испод објаве.
На то је, између осталог, добио одговор да је разлог таквој пракси тај што банке трговинама наплаћују за сваку трансакцију.
„Зато сто сваку трансакцију наплаћују продавцу. Негде је процентуално, а негде фиксна накнада. Ако је фиксна, наравно да им се не исплате мале суме. Негде сам чуо да иду и преко 7% на рачун накнаде код одређених банака, поготово ако није ‘њихова’ картица“, објаснио је један корисник. Други је то објаснио на примеру продаје цигарета:
Људима се овај модел очигледно не допада јер често не иду у оближњу радњу због тога већ траже оне где примају картице за мање износе.
„Прво да кажем да не идем у продавницу у комшилуку због тога“, гласио је један коментар, а овај корисник даје своје објашњење зашто:
„Не дају за износе мање од 300 динара и не могу да платим цигарете картицом. Ово НИЈЕ дозвољено, али реци ћу вам због чега то раде. 1. Постоји провизија на плаћање картицом, тако да продавци мање зараде и некад им се чак и не исплати па су увели неку оквирну цифру. 2. На цигарете је зарада баш мала, а кад се плати картицом, радње су у минусу, али сви имају цигарете јер то довлачи муштерије. Ако су ми потребне цигарете и још нешто, идем тамо где има цигарета.“
Према његовом мишљењу, то је лош бизнис модел и тако раде само мале радње.
„Иначе није дозвољено и могу да му затворе радњу, али с обзиром да разумем проблем наравно да нећу да пријавим или нешто слично“.
„Немам чак ни коме да кажем нити да расправим, радници су у фазону ‘вежи коња где ти газда каже“, закључио је он.
Шта каже закон?
Према Закону о платним услугама, трговци нису у обавези да омогуће плаћање путем ПОС терминала или сличних уређаја. То је сликовито објаснио и један корисник Редита чији је друг власник трговине – његова продавница, његова правила.
Ако се трговац одлучи да у своје пословање укључи плаћање картицама једне од 11 банака у Србији са којима има сарадњу, има право избора бренда (ДинаЦард, Виса, Мастерцард и др.) или врсте платне картице (нпр. дебитне, кредитне или пословне) које ће прихватати на свом продајном месту. Уколико их не прихвате, у обавези су да то јасно назначе потрошачима.
Став Народне банке Србије
Званични став Народне банке Србије је такав да се противи административном увођењу обавезе да трговци прихватају картична плаћања, наведено је у коментарима.
Прописима чија је примена у надлежности Народне банке Србије није предвиђено обавезно омогућавање прихватања плаћања платним картицама – ни Законом о платним услугама („Сл. гласник РС“, бр. 139/2014 и 44/2018), нити Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица („Сл. гласник РС“, бр. 44/2018), превасходно из разлога што су платне картице инструменти плаћања за које трговци имају трошкове које плаћају банкама, односно картичним системима (нпр. трошкове по свакој извршеној трансакцији – трговачка накнада, као и трошкове куповине или изнајмљивања ПОС терминала – кажу у НБС.
Разлог томе јесте да би то повећало „зараду картичних система на рачун трговаца и то пре свега иностраних картичних система – чије су накнаде које наплаћују према банкама и трговцима далеко највише“.
– Као исход трговац пренесе трошак скупих картичних плаћања на цену робе и услуга и на крају све плате потрошач и друштво. Због тога, одговорна централна банка утиче на повећање пријема картичних плаћања код трговаца кроз утицај на снижавање трошкова картичних плаћања, у мери у којој је то могуће и у складу са могућностима које јој стоје на располагању, као и увођењем платних инструмената који у односу на платне картице имају значајно ниже трошкове за трговце (инстант плаћања) и не захтевају скупе уређаје какви су ПОС терминали – наводе у НБС.
Међутим, важно је нагласити да Народна банка Србије, као и друге централне банке, не може да утиче до краја на трошкове платних картица, пре свега због тзв. трошка картичног система који одређују картични системи, плате га банке које га урачунају у накнаде трговаца, а трговци у цену роба и услуга – додају у НБС.
