Господин Стевица је говорио о потребама васпостављања војног свештенства у српској војсци. Подсећао је на делове Светог писма Старог и Новог завета која говоре о рату и ратовању. Подсетивши најпре о појави рата у поднебесју међи анђелима, које се касније пренело на прве људе (сукоб Кајина и Авеља) и даље кроз сву историју човечанства на унутрашњу борбу са злим унутар свакога човека које се преноси на шире сукобе и ратовања.
У даљем излагању предавач је провео слушаоце кроз Новозаветне ставове о ратовању и војсци користећи притом тумачења и мишљења светих отаца цркве. Говорио је о схватању рата и војске као и о учешћу у рату код Римокатолика, Протестаната и код Православних. Посебно наглашавајући потребе Православних хришћана да супротстављање злу силом изискује велику жртву али и одговорност. Православно схватање рата је : Појединац не сме бити равнодушан према злу, али у тој борби несме прекорачити хришћанаска учења и сватања. Зато и Свети Василије у својим правилима предвића одлучење о причешћа на три године за оне који су убијали у рату. Подсећајући на велике ратнике из рода нашег напоменуо је да су они испунили заповест Божију: “Нема веће жртве од ове, да ко положи живот свој за ближњег свог”.
После предавања уследило је одговарање на питања која су поставњали присутни слушаоци.
Владимир Степановић, ђакон
