Министарство пољопривреде ради на изменама и допунама Закона о безбедности хране и доношењу Закона о службеним контролама, па би требало да се уведе и нови термин – преваре у храни. Најчешћи вид преваре је додавање јефтиније сировине, која ће заменити скупљу. Александар Адамовић, главни тржишни инспектор каже да спорних производа има највише на пијацама. Сви гледају да зараде, али им инспектор поручује да то строго раде по закону.
У лабораторији се испитује квалитет хране коју купујемо у продавницама: састав, да ли су сви састојци наведени на амбалажи, да ли је неки замењен, има ли адитива. Испитује се у ствари да ли једемо оно што мислимо да смо купили или, још једноставније речено, да ли смо преварени.
“Најчешћи вид преваре у храни је додавање јефтиније сировине, која ће заменити скупљу. Рецимо, састав у неким производима меса није онакав како је декларисан. Уколико је производ декларисан са 100 одсто јунећег меса, често се део тог меса замењује пилећим“, указује Дејан Босанчић из Центра за испитивање намирница.
Захтев за испитивање шаље инспекција, а раде и по налогу произвођача или трговинског ланца. У свету су преваре све чешће. Европска комисија издаје месечну статистику инцидената. Млеко се разблажује водом или се мешају кравље и овчије, у мед се додаје шећерни сируп, у сокове арома.
Да ли потрошачи верују декларацијама
Потрошачи се не жале на састав, јер верују декларацијама.
“Један састав ти пише, а други ти је унутра, то је само по себи сумњива ствар. Кажеш ми да се унутра налази шећер, а ставио си нешто потпуно другачије десето. Можда је неко алергичан на то, мораш то да напишеш. То је стварно превара у храни“, упозорава Јован Ристић из Удружења за заштиту потрошача “Ефектива”.
Кривотворење и намерна замена супстанци ради стицања економске користи – тако је америчка владина агенција за контролу хране дефинисала појам “преваре у храни”, који ће се ускоро наћи и у нашем законодаству.
“Постоји у закону једно начело следљивости. Од продавца до произвођача, постоји цео један ланац и мора да се зна ко је од кога набавио шта и са којим саставом. Ако се увози из иностранства, из које земље, царинска декларација, све мора да се зна”, наглашава Јован Ристић.
Весна Перинчић из Републичке унија потрошача наводи да има пропуста и да је те пропусте утврдила и Државна ревизорска институција у свом извештају од 25. децембра прошле године.
“Везано баш за прехрамбене, наглашено је да институционални правни оквир није у потпуности успостављен у погледу безбедности хране“, истиче Перинчићева.
Од 2013. Европска унија има развијену посебну мрежу која омогућава државама чланицама да размењују информације и сарађују у области кршења законодавства у пољопривредном и прехрамбеном ланцу.
У Србији је од јануара до октобра ове године обављено 6.098 инспекцијских надзора, а од прехрамбених производа са тржишта су били повлачени шећер и уље.
Адамовић: Сви би да зараде, али нека то раде по закону
Недавно је тржишна инспекција уклонила из продаје веће количине кафе, шећера и јестивог уља, али и цигарета. Александар Адамовић, главни тржишни инспектор потврђује да су цигарете редовно на том списку, дуван као акцизна роба је део контроле коју инспекција редовно спроводи у циљу сузбијања сиве економије.
Што се тиче шећера, он је уклоњен у циљу спречавања шпекулативних делатности, док су код уља биле спорне декларације.
“Сви гледају да зараде, али је мој савет свима да то раде у домену који закон прописује“, изричит је инспектор.
Где највише има спорних производа
Адамовић истиче да спорних производа има највише на пијацама. Може да буде споран зато што не испуњава уопште услове да се нађе на српском тражишту у смислу стандарда, квалитета, безбедности. Други разлог је зато што је шверцован, па је његов улазак на српско тржиште потпуно незаконит.
“Спорна роба може да буде и зато што статус трговица није у складу са законом. Значи, он не испуњава оне основне услове у смислу регистрације да би прометовао било којом врстом робе. Спорни производи, не можемо рећи да су они и нелегални. Значи спорни могу бити и у смислу усаглашености и безбедности”, објашњава инспектор.
Електрична бушилица небезбедна
Напомиње да производи морају испуњавати и одређене услове, што се посебно односи на електричне уређаје, односно имати сертификате и пратећу документацију.
“За један електрични производ, на пример, може бити компликованији, може бити чак 30 стандарда који тај производ мора да испуни да би се нашао на српском или евроском тржишту”, истиче Адамовић.
Каже да је разочаравајуће што су једном од онако популарних трговинских ланаца у Србији пронашли производ који не само да није усаглашен него је небезбедан, а рећ је о електричној бушилици.
“Значи она производи висок ризик за потрошача или корисника тог производа, могућност од електричног удара или неког другог оштећења које може да наступи”, упозорава инспектор.
У Београду месечно и до 2.600 пријава
Што се тиче информације да је Еуропол запленио огромну количину различитих врста робе којима је мењан рок трајања, Адамовић наводи да до сада нису имали такво искуство да је неко променио рок трајања. Такође, наводи и да месечно, када је реч о Београду имају око 2.000-2.600 пријава и да покушавају да одраде оно што је у њиховој највећој моћи. Али, указује и да све те пријаве нису у њиховој надлежности.
“Ми у тржишној инспекцији имамо негде око 450 систематизованих радних места. Стварно одличан резултатје да смо у протеклих годину дана успели 32 нових инспектора да запослимо. Ниједна вештачка интелигенција неће успети да замени инспектора и његов посао”, закључује Адамовић.
