На прагу смо оптималног рока за сетву озимих жита, тако да припрема земљишта мора бити квалитетна. Сетву пшенице и осталих жита треба обавити у оптималном року од 5. до 25. октобра, мада поучени искуством и климатским променама које су забележене последњих година, оптимални рок за сетву озиме пшенице је цео месец октобар, а за јечам је од краја септембра до 15-20 октобра у зависности од услова и сортимента.
За производњу стрних жита најбољи предусеви су они који раније напуштају њиве и ослобађају површине за обраду и припрему, а то су грашак, пасуљ, кромпир, кукуруз. Као неповољни усеви сматрају се касни хибриди кукуруза, монокултура и сл. У случајевима када није могуће избећи касни предусев, треба сејати сорте толерантне према року сетве и предусеву.
Од предусева, количине жетвених остатака и влажности земљишта зависе начин и дубина основне обраде. Последњих година произвођачи све чешће користе редуковану обраду земљишта тањирањем. Са једне стране је то погодна операција која омогућава брзо обављање припреме, али су и честе грешке, јер се убрзано ствара плужни ђон у земљишту и то на мањој дубини и када се обавља при неповољној влажности земљишта.
Ове године је евидентан недостатак влаге у земљишту и потребно је за ову врсту обраде да је има довољно, тако да је препорука да се после обилнијих падавина обави тањирање. Предност треба дати орању, као основној обради за стрнине и после тога приступити предсетвеној припреми. Сетву обавити на дубину од 3-5 cm житном сејалицом и у случају лошије припреме и недовољном покривању семена обавезно поваљати.
Сетва ван оптималног рока ће имати за последицу смањење приноса зрна, али ако зима не буде сувише оштра и јесен буде продужена и каснија сетва неће имати веће негативне последице. У том каснијем року треба сејати сорте које су отпорније на мразеве и бирати парцеле на јужним и источним експозицијама, а никако оне парцеле које су окренуте ка северним и западним експозицијама. Касније посејани озими усеви се слабије бокоре и у већини случајева принос је умањен у односу на усеве посејане раније, а такође је потребно повећати сетвену норму односно количину семена за сетву.
Сетвом у оптималном року регулишемо развој биљака до зиме, тј. биљке улазе у зимски период у одређеној кондицији. Квалитет сетве зависи од више елемената: сетвене норме, прецизности сејалице, постизања доброг улагања семена на задату дубину итд. Сматра се да је сетва квалитетна ако је 80% семена посејано на дубину 4-5 cm. Када су услови сувљи треба сејати на нешто већу дубину – око 5-5,5 cm. Пољопривредни произвођачи треба да поведу рачуна о правилном одабиру пре свега декларисаног семена, јер сетва семена “са тавана” носи са собом многобројне ризике.
Таквим семеном се преноси велики број фитопатогених гљива које могу да угрозе клијање и ницање семена и проузрокују пропадање клијанаца. Једна од најштетнијих и најраспрострањенијих фитопатогених гљива која се преноси семеном, а коју не можемо видети све до цветања пшенице, јесте Главница пшенице чији је проузроковач Тilletia spp. Може знатно да смањи принос и угрози здравствено стање пшенице. Заражене биљке имају врло специфичан мирис на рибу.
Најважнија мера сузбијања ове болести јесте сетва ДЕКЛАРИСАНОГ СЕМЕНА. Семе за сетву мора да се третира фунгицидом и то не било каквим већ оним које је намењено за ту сврху управо због чињенице да се на површини зрна налазе бројни микороорганизми од којих су многи патогени и могу да проузрокују појаву болести које се преносе семеном. Веома је важно да се третирање уради у дорадним центрима. Једино сетвом декларисаних сорти пшенице могу се очекивати одлични резултати.
Поред квалитетне обраде, предсетвене припреме и сетве декларисаног семена, без минералних ђубрива нема високих и стабилних приноса стрних жита. Најчешће се у земљиште уносе комплексна NPK ђубрива различитих формулација. Фосфор и калијум се уносе искључиво под основну обраду, јер је њихова покретљивост је незнатна, док се један део азота, као носиоца приноса, уноси под основну обраду, а други део се користи за прихрањивање.
За услове Подунавског округа наш предлог је да се пред основну обраду најчешће користе NPK минерална ђубрива са већим садржајем фосфора (на основу вишегодишњих агрохемијских анализа) као што су формулације 8:24:16, 10:30:20 у количини од око 250 kg/ha или MAP и слично у количини од 100-150кг/ха.
ПССС Смедерево, Сања Миловановић Миленковић, саветодавац за ратарство
