Ефикасност заштите усева у ратарској производњи у великој мери зависи од стања и исправности машина за апликацију пестицида , правилног подешавања машина и обучености руковаоца. Провера исправности машина за заштиту биља ускоро постаје и законска обавеза на сваких пет година.
Сваки уређај добија потврду да је извршена контрола његове исправности. Калибрација је прецизно мерење количине пестицида, са којима се третирају ратарски усеви. Калибрација је примарни задатак при подешавању прскалица али се у пракси ретко или настручно примењује.Веома је важно да треба користити прописану количину пестицида. Мања количина не обезбеђује адекватну заштиту а превелике изазивају фитотоксичне појаве, и неповољно утичу на људе и животињски свет у зони третирања. Пре него почнемо , потребно је припремити опрему за аклибрацију : сат са штоперицом, посуде за прикупљање и мерење течност , метар у облику траке од 50 или 100 метара. Прскалицу темељно опрати споља и изнунутра и напунити резервоар чистом водом мало више од пола . Први корак при калибрацији је одређивање брзине кретања агрегата:
На терену одмерити 100м. Најбоље је то урадити на њиви у реалним условима . Брзина кретања агрегата зависи од конфигурације терена и степена припремљености тла . Када је парцела на брдским тернима, препоручена брзина кретања је од 4 до 5 km/h, док је у равничарским условима брзина већа и креће се од 6 до 8 km/h. У следећој табели су дати односи времена потребног да се пређе 100 м у секундама и брзине кретања агрегата у km/h .
Брзина V.( km/h). Време t ( s )
4 90
5 72
6 60
7 52
8 45
Обележити почетак и крај трасе .Штоперицом меримо врема за које агрегат пређе 100 м. Поред времена које је потребно да трактор пређе 100 метара, уписујемо и степен преноса мењача и број обртаја мотора тарктора. Следећи корак је израчунавање површине замишљене огледне парцеле коју користимо у даљем прорачуну.
Израчунавање површине огледне парцеле P op
l – дужина огледне парцеле 100 м.
b – ширина огледен парцеле је једнака радном захвату прскалице, 12м.
ПРИМЕР :
P = l x b = 100 x 12 = 12оо м 2
Када смо израчунали ову површину, рачунамо са колико литара течности треба да апликујемо.
За даљи прорачун треба да знамо следеће :
Прскалица има радни захват од 12 метара и има 24 распрскивача.
Норма прскања Q = 300 l /ha.
Из овага се види да да је прскалица подешена да на норму од 300 l /ha ако се на огледној парцели потроши 36 l.
После урађених прорачуна приступамо калибрацији прскалице .
Крила прскалице раширимо у радни положај , укључимо погон пумпе преко прикључног вратила трактора , преко ручне полуге „ гаса „ постигнемо број обртаја мотора исти као када смо возили по траси од 100 м.
Течност из распрскивача прихватамо у мензуру за тачно исто време за које је агрегат прешао 100 м. на огледној парцели. По прорачуну је 1,5 л.
Уколико измерена количина нешто већа или мања, корекцију вршимо променом притиска помоћу регулатора притиска а уколико је разлика већа монтирамо распрскиваче са већим или мањим протоком.
Проверамо проток сваког рспрскивача и уколико је варијација између дизни већа од 10 % мењамо их све са новим распрскивачима.
Када постигнемо да свака дизна има проток од 1,5 l. можемо да будемо сигурни да је прскалица подешена на норму прскања од 300 l/ha .
Не смемо заборавити да упишемо пареметре калибрације прскалице за норму прскања од 300 l/ ha. :
1. Број обртаја мотора
2. Степен преноса мењача тарктора
3. Време за које агрегат пређе 100 м. у секундама.
4. Радни притисак пумпе.
5. Тип распрскивача
На овај начин можемо подешавити ратарске прскалице без аутоматског подешавања норме прскања ,које су на подручју рада ПССС Смедерево најбројније.
Миладин Виторовић
Саветодавац за механизацију
