У Врању је све више домаћинстава која огревно дрво, или пелет у грејној сезони замењују савременијим грејним телима најчешће инвертер климама, али неретко и топлотним пумпама. Разлог једноставан, око огревног дрвета од набавке до сређивања и складирања много обавеза, а и пара.
Кубик буковог је 60 евра, шумова су чак и 70. И то није све, сечење и цепање имају своју цену па и складирање. Уколико се одлучите за куповину исцепаног огревног дрвета и то ће вас коштати скупље. Што се пелета тиче једна тона овог енергента достигла је скоро цену једне инвертер климе.
Они који се баве грејним системима истичу да се улагање у енергетску ефикасност вишеструко исплати. Топлотна пумпа, рецимо, за један потрошен киловат снаге електричне енергије пружа четири до пет киловата топлотне енергије што значи озбиљна енергетска ефикасност и уштеда за кућни буџет.
Предузетник Страхиња Стојановић (38) из Врања, чија се фирма бави расхладним и грејним системима објашњава да је на југу Србије велико интересовање за савременије грејне системе.
Уз енергетску ефикасности спречава се нерационално расипање топлотне енергије, напомиње Стојановић и подсећа да локалне самоуправе дају субвенције до 50 одсто за прелазак на енергетски ефикасне системе грејања.
Најчешће се одлучују за инвертер климе, јер је то најјефтинији прелазак са дрва, или пелета. Прошле године је једна инвертер клима ниже класе од 12.000 БТУ коштала отприлике као тону пелета. Сада је кренуло и све веће интересовање за топлотне пумпе, јер локалне самоуправе дају субвенције и до 50 одсто
за прелазак на енергетски ефикасне системе грејања, истиче Стојановић.
Топлији станови мањи рачуни за електричну и топлотну енергију
Страхиња објашњава да је уштеда енергије велика, али и да зависи од више фактора.
“Што се тиче потрошње то зависи од доста фактора као што су изолација објекта, столарија, избор уређаја, и битнији фактор је изолација крова, јер на крову имамо највеће губитке топлотне енергије. Имамо пример новог објекта од 400 квадрата где је прописно урађена изолација и димензионисање система топлотне пумпе, где је рачун за струју у децембру прошле године био 16.000 динара за цео објекат.
Генерално удео потрошене електричне енергије износи од једне трећине до једне петине добијене енергије. На пример, на киловат потрошене енергије добијамо три до пет киловата предате енергије, што је огромна уштеда. И наравно што ми сервисери кажемо грејете се ‘на дугме’, нема чишћења котла, уношење дрва, усисавање пепела итд”, каже.
На питање каква су његова искуства и шта саветује онима који планирају да пређу на систем топлотне пумпе Стојановић одговара:
“Одлична и сам сам прешао на систем топлотне пумпе пре четири године и могу да кажем да сам презадовољан. Моја препорука је да се корисници пре уградње било ког система било то инвертер клима, топлотна пумпа, или мулти-сплит систем прво посаветују са овлашћеним сервисером око избора уређаја и система за одређени објекат па тек онда купују уређај, јер некад продавци не могу, или немају довољно информација да препоруче одговарајући уређај за тај објекат.”
Слободан С. из Врања од прошле године је прешао на систем топлотне пумпе.
“Добио сам субвенције за уградњу топлотне пумпе и решио сам се ложења, цепања дрва и уношења. Ја сам пензионер и то је за мене огромна ствар, а друго ваздух ће бити чистији у Врању што ме чини посебно срећним и задовољним. Није ништа компликовано позвао бих и остале да искористе ову погодност и тиме допринесемо квалитетнијем ваздуху у Врању и великој уштеди у кућном буџету”, казао је.
курир/МОНДО
