Најновији подаци Републичког завода за статистику показују да је просечна нето зарада у мају 2024. године у Србији износила 100.170 динара, односно 855 евра. Министар финансија Синиша Мали изјавио је и да се очекује да у децембру ове године износи 927 евра, односно 1.021 евро у децембру 2025. године.
Међутим, раст пензија не прати раст плата.
Председник Удружења синдиката пензионера Србије (УСПС) Милан Грујић у разговору за Бизнис.рс истиче да су пензије одавно изгубиле трку са зарадама.
“Оне су пре годину дана биле између 39 и 41 одсто зараде. Данас, према најновијим подацима о мајској просечној заради, то значи да просечна пензија чини 47 одсто плате. Ово је недопустиво, да тај однос буде мањи од 50 одсто. Пожељан, оптимални ниво требало би да буде 60 процената”, каже Грујић.
У Србији нешто више од 1.600.000 пензионера прима месечну пензију до 45.000 динара, наводи наш саговорник, док око 200.000 пензионера прима накнаду у висини минималне зараде.
Подаци пензијског фонда показују да укупно 206.967 пензионера у Србији прима пензију нижу од минималне, а да најнижи износ пензије прима 234.414 пензионера. За запослене и самосталце то је у мају износило 24.987,67 динара, а за пољопривреднике 19,644,64 динара.
До просечног износа од 45.732 динара пензију прима 982.131 пензионер, а највиша пензија по новом закону износи 230.145,40 динара и прима је 69 пензионера, плус 792 затечена корисника.
“Наше удружење је доставило предлог Влади Републике Србије да се пензије повећају за 10 одсто у октобру, а видим да је председник Александар Вучић први пут у историји преговарања прихватио предлог пензионера. И у суштини то значи да је наша анализа била квалитетна, на основу чињеница, па је он поновио исто, с тим што ми рачунамо да ће од јануара 2025. године бити повећање пензија од 12 до 14,6 процената. Тако бисмо ухватили корак да просечна пензија буде на бар 50 одсто у односу на просечну плату у Србији”, оцењује Милан Грујић.
Свако повећање пензија, било оно и минимално, много значи. Инфлација и скок цена основних животних намирница угрожавају најосетљивије групе грађана, а то су управо пензионери.
“Високе цене хране угрожавају опстанак најстаријих, али треба нагласити да постоји велики проблем и код људи који су здравствено угрожени – због високих цена лекова, јер немају од чега да плате за своје здравље. Добро је што се на пензионере мисли, али мора још много усклађивања да се уради да би се створио пристојан живот за пензионере”, наводи Грујић.
Такође, наш саговорник додаје да би за пензионере било најзначајније да поред раста пензија буду и укинути казнени поени за превремено пензионисање.
“Укидање ‘пенала’ за превремену пензију или умањење док пензионер не испуни старосни услов, задржавање дела пензије умрлог брачног друга до 35 одсто за другог брачног друга, бесплатни лекови или партиципација државе 50 одсто за старије од 65 година били би значајни за побољшање положаја најугроженијих грађана”, закључује председник Удружења синдиката пензионера Србије (УСПС) Милан Грујић.
