Од јануара 2025. године, очекује се пораст месечних рата за стамбене кредите, а процењује се да ће рата за кредит од 50.000 евра порасти између 40 и 50 евра месечно. Док се најављују могуће повољности за дозвољени минус на кредитним картицама, задужења за стамбене кредите ће се повећати. Банке су већ обавестиле кориснике о овом скоку месечних обавеза, а износи зависе од више фактора, укључујући каматну стопу и трајање кредита. Ако Народна банка Србије не продужи меру мораторијума на отплату кредита, грађани би могли имати додатни притисак на своје буџете.
Владимир Васић, финансијски консултант, процењује да ће за кредит од 50.000 евра рата од јануара у просеку бити виша између 40 и 50 евра месечно:
– Банке су слањем поменутих обавештења клијентима само испоштовале закон по коме морају три месеца пре било какве промене у условима да обавесте кориснике, а до 1. јануара је остало таман толико. Иако су многи очекивали да ће им најављени закон о ограничавању каматних стопа смањити рате, догодиће се супротно, јер ово повећање је резултат истека мораторијума 31. децембра 2024. године, пише Блиц
Најављеним прописом, наводи он, заправо је направљен само компромис за убудуће, а мишљења је да би каматна стопа од 4,08 одсто, уведена привременим мерама из септембра прошле године, требало да остане до даљег:
– Најављено појефтињење у банкама ће овако када се усвоји, важити само за дозвољени минус кредитне картице, док ће задужења на кредите порасти.
Објашњење произилази из чињенице да је мораторијумом одређена фиксна каматна стопа на стамбене кредите од 4,08 одсто. То значи да, да би садашње рате остале непромењене, каматне стопе на међународном тржишту треба да падну на ниво од један до 1,5 одсто, јер се на тих 1,5 одсто затим рачуна банкарска маржа, која се креће од 2,5 до три одсто. Само у том случају корисници кредита не би од Нове године осетили промену на својим месечним ратама, али то је у овом тренутку у домену научне фантастике.
У Народној банци Србије тврде даје у Нацрту новог закона о заштити корисника финансијских услуга, који је објављен на њиховом сајту, а прошао је и јавну расправу, прелазној одредби члана 76. наведено да ће се код уговора који су били обухваћени привременом мером у наредном периоду, до највише две године, примењивати каматна стопа до пет одсто:
– На тај начин се привремена мера ограничења каматне стопе од септембра прошле године дефакто продужава, али је висина стопе нешто већа, али је знатно испод тржишне стопе која би се применила без тог ограничења.
Већина задужена у еврима
У Србији је, према подацима Народне банке, 99 одсто стамбених кредита везано за евро, а готово 85 одсто тих зајмова је уговорено с променљивом каматном стопом. На све те кредите (уз услов да не прелазе износ од 200.000 евра) од октобра 2023. примењује се мера НБС донета у септембру исте године, која подразумева ограничење каматне стопе.
Према предлогу НБС и тренутном стању на тржишту, номиналне камате на стамбене кредите не би смеле да буду више од 5,44 одсто, а могле би да до краја 2026. буду ограничене на пет одсто.
Блиц
