Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, број становника Србије би могао да опадне на 5.224.762 до 2052. године. Ова пројекција указује на губитак од око 1,5 милиона људи у односу на 2022. годину. Очекивано смањење становништва представља озбиљан изазов за будућност земље.
Најмањи губитак становништва предвиђен је у сценарију високог фертилитета без миграција, где би се број становника могао попети на 5.542.956. У случају задржавања тренутних демографских услова, процењено је да би број становника пао испод пет милиона, са 4.755.444.
Завод је анализирао 32 различита сценарија како би проценио будуће демографске трендове, комбинујући хипотезе о фертилитету, морталитету и миграцијама. Резултати су представљени по старости и полу, као и према различитим регијама и општинама у земљи.
Смедерево, како се наводи у овом раду РЗС, са приближно 100.000 становника по попису у 2022. години, сврстава се међу градове са највећим бројем становника у Србији. Међутим, према пројекцијама до 2052. године, број становника у Смедереву опашће за четвртину. На промену броја становника од -9,8‰ само у 2052. години утичу и негативан природни прираштај (-6,0‰) и миграциони салдо (-3,8‰).
У општини Велика Плана, наводи се даље, такође ће се одвијати тренд пада броја становника, али са већим утицајем природног прираштаја.
Најзначајнији губитак броја становника биће у Смедеревској Паланци, где ће у тридесетогодишњем периоду доћи до смањења од -40,7%. У овој општини ће у 2052. години бити негативни природни прираштај -13,1‰, а миграциони салдо -6,9‰, што су дупло веће вредности у поређењу са Смедеревом.
Према прогнозама, просечна годишња стопа раста становништва у наредним деценијама биће негативна. У претходном периоду од 1992. до 2022. године, стопа раста је била негативна, али са мањим интензитетом. Очекује се да ће број становника Србије први пут пасти испод шест милиона већ 2037. године, што ће бити последица негативног природног прираштаја.
У последњих неколико деценија, стопа фертилитета у Србији је претрпела значајне промене. Са 1,8 деце по жени 1992. године, стопа је пала на 1,4 до 2011. године, али је затим забележен благи пораст на 1,6 деце по жени у 2022. години. Прогнозе сугеришу умерени раст до 1,7, док се рађање све више одлаже на старије мајке.
Очекивано трајање живота у Србији показује тренд раста. У 2022. години, жене су просечно живеле 78 година, а мушкарци 73 године. До 2052. године, очекује се да ће ова цифра порасти на приближно 84 године за жене и 79 година за мушкарце.
Међутим, процес старења становништва се наставља, са просечном старошћу која ће порасти са 43,8 на 46,4 године до 2052. године. Предвиђа се да ће број деце узраста до 14 година бити двоструко мањи од броја старијих од 65 година. Удео популације старијих од 65 година у укупном становништву порашће са 21,9% у 2022. на 28,5% до 2052. године, док ће најстаријих, у категорији од 80 и више година, бити 7,3%.
Пројекције читајте ОВДЕ.
