Инфлаторни притисци у Србији и у ЕУ слабе што се одражава и на тржиште непокретности у Србији. У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности наставља да расте и износи 34% од укупног промета. Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности у Србији, у другом кварталу 2023. је дошло и до умеренијег раста цена станова, навео је РГЗ.
Највеће цене су постигнуте за станове у Београду, где је најскупљи квадрат продат по цени од 9.495 евра, на локацији Београд на води, док је највећа сума издвојена за стан укупне површине 344 квадрата на Новом Београду, нешто више од два милиона евра евра (2.011.273 евра).
Најскупља кућа продата је у општини Савски венац, за око 4,8 милиона евра (4.802.000 евра). Најскупље плаћено паркинг место износи 58.400 евра.
Укупна количина новца којим су купљене некретнине у другом кварталу ове године износила је 1,7 милијарди евра, што је за 70 одсто више у односу на други квартал 2019. (пре пандемије) и за 13 одсто мање у односу на исти квартал претходне године.
