Према извештају РГЗ-а, најскупља кућа продата је у Београду на општини Савски венац за 4.000.000 евра, док је најскупље гаражно место у трећем кварталу плаћено 62.000 евра на територији такође београдске општине Врачар. РГЗ истиче и да тржиште непокретности у Србији у трећем кварталу 2024. показује пораст активности у односу на исти период претходне године, са растом вредности тржишта од 22 одсто и растом броја трансакција од шест одсто. Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности у том периоду била је 1,8 милијарди евра, од којих 432,7 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта.
Подаци РГЗ показују и да је у Србији укупан број купопродајних уговора на тржишту непокретности у трећем кварталу прошле године био 31.138. Највећи удео у укупном промету непокретности заузима продаја станова са учешћем од 59 одсто од укупно прометованих вредности, односно са 1,02 милијарди евра, док је за куће издвојено 153,4 милиона евра или девет одсто од укупне вредности. За грађевинско земљиште издвојено је 111,9 милиона евра или седам одсто од укупне вредности промета непокретности, за пољопривредно земљиште 74,9 милиона евра или четири одсто од укупне вредности, а за пословне просторе 64,9 милиона евра или такође четири одсто од укупне вредности. РГЗ истиче када је реч о начину плаћања да је 10 одсто свих прометованих непокретности финансирано путем кредита, што представља повећање од три процентна поена у односу на претходну годину. Кредитна средства су најчешће коришћена за куповину станова у трећем кварталу 2024. и 24 одсто свих куповина реализовано је на овај начин, што је приметан раст у односу на исти период годину дана раније када је њихово учешће било 17 одсто.
Подаци РГЗ показују и да је у трећем кварталу 2024. број купопродајних уговора значајно порастао у односу на исти период прошле године – у Новом Саду (29,5 одсто), Нишу (29 одсто), Крагујевцу (15,9 одсто) и Београду (13,1 одсто). Прецизира се и да је за станове у Београду у трећем кварталу 2024. године издвојено укупно 526 милиона евра. Највећи број склопљених купопродајних уговора у трећем кварталу прошле године достављених од јавних бележника је на подручју Основног суда у Новом Саду – 2.787 уговора, док је највећи обим новчаних средстава на подручју Првог основног суда у Београду – 344,5 милиона евра.
РГЗ наводи и да је Канцеларија Јавни бележник Мирјана Симовић Алексић са територије Основног суда у Новом Саду у трећем кварталу 2024. доставила највећи број купопродајних уговора, укупно 450, вредних 41,7 милиона евра, док је Канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић са територије Првог основног суда у Београду доставила уговоре са највећим обимом вредности од 56,1 милион евра кроз 371 уговор.
Додаје се и да је највећи број склопљених купопродајних уговора на делимично регулисаном тржишту непокретности у трећем кварталу 2024. достављених од јавних бележника на подручју Првог основног суда у Београду – 681 уговор, са уједно највећим обимом новчаних средстава на делимично регулисаном тржишту са око 123,8 милиона евра. Канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић са територије Првог основног суда у Београду је канцеларија са највећим обимом новчаних средстава на делимично регулисаном тржишту непокретности од око 26,5 милиона евра, а канцеларија Јавни бележник Малина Гојаковић са територије Основног суда у Ужицу је канцеларија са највећим бројем достављених уговора на делимично регулисаном тржишту непокретности – 171 уговор у трећем кварталу 2024. године. Извештај РГЗ израђује се на основу података Регистра цена непокретности и представља увид у целокупно тржиште непокретности у Србији.
