„Родитељи имају могућност компензације уколико су деца изгубила било шта од програма који је предвиђен за ђачку екскурзију услед кашњења поласка ђака или из било ког другог разлога и агенција која је организатор дужна је да им надокнади тај износ“, рекао је Сеничић за Танјуг.
Он је поводом данашње ситуација где је један аутобус ђака из Тринаесте београдске гимназије каснио са поласком скоро 3,5 сата због тога што, како је речено родитељима, „возач није имао довољне сате сна“, а за шта је нулта толеранција за вожњу деце, па се чекао нови аутобус и возач из Новог Сада, рекао да уколико се у овој конкретној ситуацији и испоштује цео план пута, питање је колико ће то путовање бити квалитетно.
„Ту сад треба разредне старешине и вође пута да кажу да ли су они дошли на пример у неки музеј или на неко место и протрчали за десет минута, а по програму је на пример требало да остану два сата. У том случају заиста постоји основ да се родитељима исплати део новца сразмерно ономе што деца нису добила или доживела на прави начин“, нагласио је директор Јуте.
Он је додао и да је када је реч о ђачким екскурзијама велики проблем и њихова цена, која је, како је истакао, драстично већа него ранијих година.
„То је због много разлога, пре свега процеса јавних набавки, јер се екскурзије и даље организују под јавним набавкама иако се ту не ради о државним нити буџетским средствима. Сама та процедура је доста компликована, а нема потребе да буде тако“, рекао је Сеничић.
Према његовим речима, цену екскурзија оптерећује и то што су надокнаде професорима, лекарима, као и рекреаторима које агенције исплаћају сходно одлуци савета родитеља оптерећене изузетно високим стопама пореза и доприноса.
„Осим пореза који се креће негде око 57 одсто, на ту исплату ми морамо да платимо и додатних 20 одсто пореза на додату вредност (ПДВ). Значи на 1.000 динара дневнице ми плаћамо скоро 800 динара држави трошкова“, рекао је саговорник Танјуга.
Како је нагласио, најједноставније решење за овај проблем према његовом мишљењу било би да те трошкове исплаћује школа или Министарство просвете кроз школске установе и да се за тај износ релаксирају родитељи.
„Сигуран сам да када бисмо то успели да решимо, екскурзије би могле да буду бар 20 одсто јефтиније“, рекао је Сеничић и додао да је и правилник за екскурзије застарео и да би га требало изменити.
Он је нагласио и да ми сви заједно треба да урадимо све што је до нас да екскурзије буду јефтиније и доступније свима, јер нажалост за највећи број деце екскурзије су једини начин да отпутују из места у коме бораве.
Истиче и да родитељи морају више да се укључе и да не инсистирају на хотелима са три и четири звездице, већ да утичу да се среде објекти који су примерени за боравак деце са вишекреветним собама и заједничким купатилима, који наравно треба да буду чисти и уредни као што је то у неким другим развијенијим земљама, а то ће свакако снизити цене екскурзије у значајном износу.
„У решавање овог проблема треба укључити и Министарство просвете јер је оно надлежно за обављање ђачких путовања генерално и оно доноси закон и правилнике који регулиши ову област, али и Министарство финансија јер нам је оно неопходно да би решили питање надокнада професорима и додатних давања које оптерећују буџет родитеља“, рекао је Сеничић.
Он је подсетио и да су се у једном периоду пре 2013. накнаде професорима односно дневнице исплаћивале са рачуна школа, где су школе плаћале далеко мању стопу пореза што је утицало и да екскурзије буду јефтиније.
Сеничић истиче и да би надокнаде професорима, односно дневнице за вођење деце на екскурзије требало да буду исте на целој територији Србије, што сада није случај.
„Мислим да то није добра пракса и да људи који раде у школама односно просветни радници треба да имају на комплетној територији Србије потпуно идентичне услове, јер се сви баве истим послом и имају исту одговорност“, рекао је он.
Сеничић је објаснио и да висину дневнице наставницима и професорима који воде децу на путовања зависи од одлуке савета родитеља у школама, а која се доноси на предлог директора.
„Када је реч о излетима, те дневнице се крећу између 500 и 700 динара по детету, а када је реч о екскурзијама то је негде око 1.000-1.200 динара по детету по дану. Али када на то додамо још 75 до 80 одсто додатних трошкова, онда тај износ није толико мали“, рекао је он, пише 24.седам.
Према његовим речима мора да постоји један стандард који ће важити за све и да се он контролише од почетка до краја и само у том случају ће се доћи до повољнијих цена екскурзија.
„Суштина је да деца оду на екскурзије, да то родитеље што мање могуће оптерећује“, закључио је Сеничић.
Ученици првих разреда Тринаесте београдске гимназије требало је данас у седам сати ујутру да крену на дводневну екскурзију Виминацијум-Голубац-Лепенски Вир-Кладово-Ђердап-Неготин-Гамзиград, али је један аутобус са два одељења кренуо тек око 10.45 сати, јер га је полиција искључила како је речено родитељима пошто возач није имао „довољне сате сна“, док су друга одељења кренула на време.
Прошле седмице и ђаци Шесте београдске гимназије кренули су са закашњењем на екскурзију од сат и по јер један од возача аутобуса није прошао алко-тест, док се другом аутобусу, од укупно три, испразнио акумулатор.
