Подаци из Анкете о потрошњи домаћинстава за 2022. годину, које је објавио Републички завод за статистику, откривају значајан раст просечних месечних прихода и потрошње домаћинстава у Србији. Просечни месечни приход домаћинстава у прошлој години износио је 78.393 динара, док је потрошња достигла износ од 78.678 динара, пише Бизнис и финансије.
У односу на претходну 2021. годину приходи су повећани за 6.660 динара или 9,2 одсто. У 2020. години Анкета о потрошњи није рађена због пандемије, а приходи домаћинстава у 2019. години износили су 66.880 динара.
У поређењу са претходном годином, приходи су повећани за 9,2 одсто, а овај скок показује значајан напредак у односу на 2019. годину када су приходи износили 66.880 динара. Најзначајнији део прихода долази од зарада из редовног радног односа, чинећи око половине укупних прихода, док се око једне трећине чини од пензија. Остатак чине приходи од пољопривреде и ван редовног радног односа, док је просечно домаћинство приходовало 807 динара из иностранства.
Ипак, повећање прихода је пратила и пораст потрошње. Просечно домаћинство, које броји око 2,67 чланова, трошило је 9,4 одсто више него претходне године, досежући износ од 78.678 динара месечно. Скоро 36 одсто овог износа одлази на храну и безалкохолна пића, што представља значајан пораст у односу на претходне године.
Најзначајније повећање цене хране током протекле године значајно је погодило најсиромашније слојеве становништва. Домаћинства са најмањом потрошњом издвајају готово половину свог буџета на храну, док се смањење потрошње на одећу и обућу, с 5,2 на 4,9 одсто, такође примећује.
Kолико је ко трошио
Kоначно 10. децил или 10 одсто домаћинстава са највећим приходима и потрошњом на храну је трошио 27,4 одсто буџета.
Истовремено 10 одсто домаћинстава са највећим примањима трошило је три пута више новца на храну него 10 одсто најсиромашнијих. Просечно домаћинство 10. децила на храну је трошило 46.218 динара, од укупно 169.910 колико је трошило месечно прошле године.
Просечно донаћинство трошило је месечно 5,6 пута више новца од просечног домаћинства првог децила. Али разлика у стандарду је још већа, јер су домаћинства првог децила имала просечно 2,37 тзв. потрошачких јединица, а домаћинства десетог децила 2,05.
Потрошачка јединица служи за поређење потрошње домаћинстава са различитим бројем чланова. Према методологији РЗС, носилац домаћинства носи пондер један, сваки члан домаћинства старији од 14 година добија пондер 0,7, а деца млађа од 14 година имају пондер 0,5. На пример, домаћинство са два одрасла члана и дететом млађим од 14 година рачуна се као да има 2,2 члана.
Просечна нето плата из октобра прошле године износила је 75.353 динара, а толико је отприлике износила просечна месечна потрошња домаћинстава из шестог децила. Медијална нето плата, од које половина запослених прима мању, а половина већу зараду, износила је 57.810 динара. Толико је отприлике износила потрошња домаћинстава четвртог децила.
Ово значи да је нешто мање од милион домаћинстава прошле године месечно трошило до једне медијалне плате или 57.810 динара, а око 1,35 милиона домаћинстава је месечно живело од највише једне просечне плате. Укупно је Анектом о потрошњи оцењено 2,47 милиона домаћинстава.
Ако скоро половина месечног буџета најсиромашнијих 10 одсто одлази на храну, за одећу и обућу одлази свега 1,9 одсто или 576 динара месечно.
На образовање је месечно домаћинство првог децила трошило 52 динара, уз напомену да је школовање углавном бесплатно, али је просечан трошак домаћинстава за образовање износио 1.061 динара, а најбогатијих 10 одсто за образовање је давало 3.509 динара.
Анализа потрошње домаћинстава показује значајну разлику у потрошњи на образовање између најбогатијих и најсиромашнијих. Док најсиромашнијих 10 одсто троши свега 52 динара месечно на образовање, најбогатијих 10 одсто издваја 3.509 динара.
Укупно, подаци показују да је скоро половина домаћинстава прошле године месечно живела од једне медијалне плате или мање, док је око 1,35 милиона домаћинстава трошило највише једну просечну плату месечно.
Иако су приходи порасли, тешкоће изазване високом инфлацијом цена хране и даље оптерећују најсиромашније слојеве, истичући потребу за циљаним мерама како би се подржали они који су најрањивији на економске промене.
Бизнис и финансије
