Научна истраживања су показала да ова широко распрострањена навика, која се понекад назива и „померање у пропаст“, може да доведе до алармантних промена у нашем мозгу.
Ево шта треба да знате о томе како претерано уживање у садржају друштвених медија утиче на наше неуронске функције.
Концепт труљења мозга
Термин који постаје све популарнији, посебно у академским круговима, је „труљење мозга“. Ова фраза сликовито описује погубне ефекте непрестане употребе друштвених медија на наш мозак. Према експертима са престижних институција као што је Оксфордски универзитет, трулеж мозга се односи на облик церебралне деградације узрокован сталним бомбардовањем тривијалног садржаја – посебно распрострањеног на платформама као што је ТикТок.
Једноставним речима, прекомерно ангажовање на овим дигиталним изворима доводи до преоптерећења безначајних стимуланса, што доводи наш мозак у стање трајне расејаности.
Ово непрекидно стање омета способност нашег мозга да се фокусира, ефикасно обрађује информације и доноси одлуке, што на крају доводи до смањења сиве материје у кључним областима повезаним са доношењем одлука и контролом импулса.
Улога сиве материје
Смањење запремине сиве материје у регионима повезаним са обрадом награда и контролом импулса опонаша обрасце који се налазе код особа које пате од зависности од супстанци. У суштини, оно што почиње као безопасна забава постепено се трансформише у компулзивно понашање које мења начин на који опажамо и реагујемо на нашу околину.
Овај пад не само да утиче на пажњу, већ и озбиљно нарушава извршне функције, које су неопходне за задатке као што су решавање проблема и одржавање фокуса током дужих периода. Научна открића наглашавају да продужено излагање променљивим стимулансима са друштвених медија захтева од нашег мозга да се стално прилагођава, изазивајући дугорочне штетне ефекте на наше способности концентрације.
Упоредни увиди из студија зависности
Др Мајкл Мошел, неуропсихолог, истиче паралеле између ефеката прекомерне употребе интернета и традиционалних зависности од супстанци, као што су зависности од дрога или алкохола. Његово поређење наглашава како наизглед бенигне активности, попут гледања ТикТок-а, могу еволуирати у штетне навике које нарушавају наше когнитивне способности.
„Те промене одражавају обрасце уочене код зависности од супстанци“, изјавио је др Мошел, упоређујући их с последицама које остављају метамфетамини или алкохол.
„Према свему наведеном, можда је време да одложимо телефоне, наравно, ако штета већ није превелика“, рекао је он за Ел Паис.
Ови налази указују на то да се наша инхерентна тенденција да тражимо нове информације – које су некада служиле у сврхе преживљавања – сада искориштава неограниченим приступом потенцијално алармантном или занимљивом садржају. Ово нас води у зачарани круг непрекидног померања, често не схватајући колико времена смо потрошили на то.
Физички и ментални данак
Свеобухватна студија објављена у августу 2022. године, која укључује интервјуе са 1.100 учесника, додатно потврђује ове узнемирујуће трендове. Истраживање показује да компулзивна дигитална потрошња негативно утиче и на физичко и на ментално здравље , приморавајући кориснике да се често прилагођавају различитим стимулансима које представљају различите апликације и веб странице.
Ефекат ове сталне адаптације је двострук: она деградира нашу способност да се концентришемо на дуготрајне задатке, подривајући на тај начин академске и процесе учења. Штавише, доприноси емоционалном стресу јер се наши умови боре да се изборе са гомилом информација и сензорних уноса, пише Б92.
Дугорочне последице
Психолог Едуардо Фернандез-Хименез из Универзитетске болнице Ла Паз у Мадриду наглашава да ова честа прилагођавања која захтева брза потрошња садржаја временом деградирају наше могућности фокусирања. Кумулативни утицај доводи до услова у којима задржавање пажње на једном задатку постаје све изазовније, реметећи кључне механизме учења.
На крају крајева, немилосрдна потрошња различитих дигиталних стимуланса узима значајан данак на нашу спознају, нарушавајући и тренутне и дугорочне интелектуалне функције. Склоност да се губи појам о времену док користите паметне телефоне сведочи о томе колико овај утицај може да буде продоран и подсвестан.
