Монах Арсеније шокирао је јавност својим ставом о Ани Ивановић након чега је изазвао велико интересовање. Међутим, то није први пут да монах својим ставовима изнанади јавност, а причајући о породичном проклетству открио је невероватне ствари.
– Онај који је смирен он носи Христа у себи. Неће моћи сви да постигну тај идеал великог поста, великих подвига, великог идеала – то је чињеница. Али Христос није донео то као идеал – бдење, глад, жеђ, молитва… Идеал који је Христос донео је смирење. Смирена спознаја да сам слаб човек. И на тај начин, „Kо се сам унизује, дај ће се узвисити“. Самим тим признањем себи да сам слаб, ограничен човек, је већ велика ствар – говори монах.
Свима је допуштео да кажу – ја не могу да постигнем много, прихватам оно што је моја мера. А Луциферова мера је – увек буди бољи од других, увек буди изнад других, никад се не задовољи и чак лажи, одглуми да си бољи.
– И ми сви глумимо. Сви имамо улоге. Сви глумимо на Фејсбуку, постављамо своје најбоље фотографије, своје најлепше мисли. А онда када упознамо девојку у природи и видимо да није тако лепа, или тако паметна као што се приказивала на Фејсбуку, кажемо „ти си мене преварила“.
Један Србин не може да се покори паметнијем сународнику. Иако зна да је он паметнији и бољи, он не може да се покори. И уместо да каже „брате, ти си од мене способнији, води, ја ћу бити уз тебе – бићемо јачи заједно“. Не, ми ћемо се борити док га не оборимо. Ми не допуштамо бољима да нас воде.
– Луцифер има широку палету могућности да нас превари. И он то ради. Али коначну превару Христос неће да допусти. Никад нас Луцифер неће преварити ако ми то сами не допустимо. Бог хоће слободну вољу. Незнање се рачуна као велики грех. Нама је дато да се учимо целог живота. Ако се нисмо научили Светом писму то је грех. Онда можемо бити преварени. Зато, чуда су још увек могућа.
Монах Арсеније је рекао да је један од чуда што Србија има веронауку и да се моли Богу да се поврати љубав међу људе.
– Kад човек стекне љубав у срцу, он онда воли све људе – то је велики подвиг који се стиче кроз смирење. Kроз велики труд и то је тај идеал. Ми носимо последице од првородног греха. Не, нисмо криви због тога, али носимо последице. Тај неко ко се родио са породичним проклетством од прабабе, прадеде, чукундеде који је направио неко зло, истина је да се од те породице склонио Бог. Онда наступа та демонска сила која тиранише потомство. Почињу да се рађају деца која су незгодна, намћораста, непослушна.
А шта се онда деси. Монах Арсенија објашњава:
„То дете оде од куће постане криминалац… То се дешава јер демонска сила стиче власт и удара по оној деци која су рањивија, осетљивија… Демон приступа баш таквима који могу бити велики. Да случајно тај велики не би човечанство наградили нечим великим, Луцифер им приступа и води их на своју страну. Такви људи пострадају и бивају то што бивају.“
