Највише новца у иностранство отишло је са дебитних картица, којима се новац одмах скида са рачуна.
Дебитне картице у пуном погону
Према статистици Народне банке Србије (НБС), од јануара до краја децембра прошле године, грађани Србије су дебитним картицама плаћали у укупној вредности од нешто више од две милијарде евра, што је за 500 милиона евра више у односу на суму потрошену у иностранству током 2023. године.
И док су дебитне картице ван Србије прошле године употребљене 44 милиона пута, кредитне картице грађани су користили опрезније – кроз укупно 2,8 милиона трансакција потрошено је 144,45 милиона евра.
Највећа потрошња у сезони годишњих одмора
Плаћајући платним картицама на ПОС терминалима у иностранству, грађани Србије су потрошили више од 1,1 милијарду евра, док су са банкомата ван Србије у истом периоду подигли 202,2 милиона евра, показују подаци Народне банке Србије (НБС).
Највише плаћања картицама у иностранству на ПОС терминалима грађани су обавили у сезони годишњих одмора, током јула, августа и септембра – 11 милиона трансакција, у укупној вредности од 347,7 милиона евра. У истом периоду, са банкомата у иностранству подигли су 61 милион евра.
Раст броја трансакција: За осам година од милион до 11 милиона
Од првог тромесечја 2016. године, како наводе у Народној банци Србије, употреба платних картица, како у земљи, тако и у иностранству, просечно је континуирано расла сваког тромесечја.
– Број плаћања који су наши грађани обављали у иностранству на тромесечном нивоу у просеку се повећавао за 7,3 одсто, што је довело до 11 милиона плаћања обављених у трећем тромесечју 2024. године (наспрам милион плаћања у првом тромесечју 2016. године, од када се подаци прате на овај начин) – кажу из НБС.
И број исплата готовине на прихватној мрежи ван Србије је, како наводе из НБС, током наведеног периода растао у просеку сваког тромесечја за 3,3 одсто.
Где су завршиле српске паре?
Према речима Александра Сеничића, директора асоцијације туристичких агенција Јута, током 2024. године око 2,5 милиона људи путовало је ван Србије.
– Верујем да је највећи део тог новца остао у Европи, јер је она и даље туристички најатрактивнија. Грчка је и даље дестинација број један, а не заостаје ни посета Црној Гори. Све је везано за економски аспект. Далеке дестинације су скупе и мало их људи бира – каже Сеничић.
Од летовања на мору до викенда у Бечу
Како наводи, из године у годину све већи број грађана Србије заинтересован је за путовања упркос поскупљењима аранжмана.
– Некада се само путовало на мора, а у последњих 10 година све више људи се одлучује и на кратка путовања, неколико пута годишње, најчешће током празника. За та путовања најчешће се бирају, када је иностранство у питању, европски градови попут Истанбула, Атине, Темишвара, Софије, Будимпеште, Прага, Беча и Северне Италије, а популарне су дестинације и у региону – Требиње, Сарајево, Бањалука, Скопље – истиче он.
Када привреда јача, грађани путују
Повећање броја туристичких путовања објашњава се, каже Сеничић, и економским оснаживањем.
– Кад год нека земља доживи привредни раст и економски просперитет, њени грађани почну много више да путују. Људи почињу да троше мање на друге ствари да би могли да путују – наводи Сеничић.
Половина Срба током 2024. године била у иностранству
Сеничићеве речи потврђује и истраживање ИПСОС-а. Резултати показују да је током 2024. године скоро половина грађана Србије путовала у иностранство.
– Број грађана који путују у Грчку и Црну Гору већи је за неких 1,7 одсто у односу на остале европске дестинације – показује истраживање.
Дестинације на које се најчешће путовало, поред Грчке и Црне Горе, јесу и Хрватска, Немачка, Аустрија, Турска и Мађарска. Очекује се, показује то истраживање, да ће половина грађана путовати у 2025.
(Курир)
