Ради оно што желиш и увек ћеш бити срећан – једноставно правило које је нажалост у многим животима тешко остварити у пракси. Постоје људи који живе по својим жељама и правилима, путују кроз овај живот са лакоћом. Истина је да такве људе не виђате често. Много чешће видимо оне који не живе за себе, већ за друге.
Чаробна и људска епатија је мисија срца коју је дивно обављати. Осећамо се своје када помажемо ближњима, повезани смо са њима, желимо својој деци, партнеру, родитељима, пријатељима да пружимо себе, да буду срећни… И то је заиста предивно све док потпуно не заборавите на себе. Онда када престанете да волите себе и да удовољите својим потребама, тешко да ћете моћи помоћи и другима.
Често можете наићи на ситуације када човек заборави на себе, негде дубоко “закопа” оне погодности које су му потребне и учини све за друге. Ово је уобичајено у односима између мушкараца и жена, али и на релацији родитељи-деца.
Ако стално угађамо људима и радимо само оно што они од нас траже, онда неће бити времена да размишљамо о себи. Пружите другима разумевање, помоћ, љубав и пажњу, али не заборавите да размислите о себи. Људи долазе и одлазе из нашег живота, дати су за одређено искуство. Али када останемо сами са собом, важно је да се приспитамо – Шта смо то данас учинили добро за себе?
Ово не значи да будете себични и егоистични, већ да не правите од себе жртву и роба туђих жеља. Чувени писац Пауло Kоељо, аутор књиге “Алхемичар”, овакву животну ситуацију обаснио је на следећи начин: “Ако радим управо оно што људи очекују од мене, пашћу у њихово ропство.”
Мислите што чешће о себи, о свом животу и о својој души. Покажите љубав и себи, мало се размазите, удовољите себи нечим што одавно желите. Нека и ваше срце буде полетно и пуно радости. Kада сте своји, срећни и имате унутрашњи мир – бићете бољи и у односу са другима.
Извор: Сенса
