Сеоски туризам односи се на сеоски амбијент и његову околину, где се туристима нуди смештај, исхрана, али и упознавање са елементима локалног обележја и наслеђа. Шетње кроз природу, пецање, сакупљање биља и шумског воћа, упознавање са културно-историјским обележјима и фолклором села у Србији, учествовање у сеоским манифестацијама – само су неке од културних и рекреативних активности које нуди сеоски туризам у Србији.
Сеоски туризам обично представља други или трећи одмор у току године (након летовања и зимовања). Главне сезоне су пролеће и јесен, док се значајан промет оствари и у летњим месецима. Примарни мотиви због којих туристи долазе на село су природа и културно наслеђе, као и гастрономија, активности, специјални интереси (брање лековитог биља, хикинг, треккинг, винске туре, едукација,…). Рурални (сеоски) туризам се ослања првенствено на домаћу тражњу из урбаних подручја, тако да би његов интензивнији развој могао да допринесе преливању дохотка из привредно развијенијих урбаних региона у недовољно развијена рурална подручја (туристи свој новац зарађен у
граду троше на селу).
Рурални туризам се не одликује масновношћу, тј. не постоје сеоске дестинације које привлаче више стотина хиљада људи. То се може десити само у ретким случајевима када се у селу одржава нека манифестација, али тада је основни мотив туриста управо то дешавање, а не сеоска средина. Најчешћи гости сеоских домаћинстава су: породице (обично са децом до 12 година старости), мале групе које путују због неких специјалних интереса (планинарење, бициклизам, традиција…), индивидуални посетиоци, организоване групе које долазе из едукативних разлога (студенти шумарства, биологије, ветерине, георграфије,.).
Просечна дужина боравка у сеоском туризму се не може тачно одредити јер је ова категорија у многоме зависна од понуде одређеног сеоског подручја као и жеља и интересовања самих туриста. То може бити викенд на селу, али и двонедељни па и дужи боравак. Ипак, све чешћи су краћи боравци у трајању од два до три дана. Туристи воле посматрати или чак учествовати у пољопривредним активностима, јер на тај начин могу осетити свакодневницу једног сеоског домаћинства. Сеоским туризмом на газдинству се осим повећања прихода саме пољоривредне производње, повећава се производња традиционалних производа, ствара се потреба за очувањем старих сеоских кућа, воденица, старих заната, као и опште културе и традиције нашег села.
Сеоски туризам бележи константан раст а томе су свакако допринели неки савремени глобални трендови као што су заштита природе, боравак у природи, као и очување и поновно оживљавање локалних традиција, обичаја, културно-историјских споменика.
ПССС Смедерево
Биљана Николић, дипл.инж.пољ.
