Оно што је такође чињеница, то је да су ђаци изгубили доста од градива, али оно што у овом тренутку нико не може да каже је када ће настава вратити у уобичајене токове и када ће почети надокнада часова. И оно што је питање свих питања то је – који је крајњи рок да се све врати у нормалну да би надокнада часова уопште имала смисла, и формално и суштински. Оно што се такође сада отвара као питање јесте – да ли је ова школска година практично изгубљена?
Подсетимо, неке школе су у тоталној обустави наставе од почетка другог полугодишта и та деца практично не иду у школу још од краја децембра прошле године када је почео зимски распуст. У неким школама од почетак другог полугодишта наставе час има, час нема, или има, али су часови скраћени на 30 минута.
О стању у школству прошле недеље говорио је и премијер у оставци Милош Вучевић.
– Заиста смо забринути, не као представници власти или политике, него као грађани, на последице негативне ове блокаде универзитета. Са већ озбиљно угроженом студентском годином, али сам посебно забринут за питање школства и онога што раде ђацима у основним и средњим школама. Просто ми је невероватно да се неко игра са судбином деце и да обмањује родитеље, обмањује ђаке, да ће неко то да компресује у неким скраћеним обимима и садржајима, да ће то лако да испредају деци – рекао је јуче премијер у оставци Милош Вучевић на прес конференцији.
Рекао је и да је чуо „невероватно разрешење“ да наставници генерално не стижу све да испредају деци, па да неће то стићи ни сада.
Да ли је школска година изгубљена?
Има ли времена да се пропуштено надокнади и да ли је ова школска година изгубљена, питали смо раднике у просвети.
– У овом тренутну школска година се законски не доводи у питање, али би врло лако могла, ако се обустава продужи. Овакав вид штрајка обуставом наставе није регулисан законом. Ако бисмо гледали закон, наставници који су у обустави, већ одавно би суштински били без посла, односно били би покренути дисциплински поступци. Колико год увели надокнаду наставе, имамо нарушен ритам рада и немогуће је у правом смислу надокнадити наставу. С друге стране, формално, то је још увек могуће – каже за „Блиц“ Александар Марков, председник Форума београдских гимназија у оставци.
Он је оценио да верује да ће ипак доћи до компромиса.
– Компромиси ће морати да се направе. Избегавање разговора који овога пута избегавају неформалне организације у просвети не води решењу. Све иде у том смеру да се ова школска година формално заврши, да деца буду оцењена, да могу да заврше школску годину, а питање стицања знања и слично се ставља у други план – сматра Марков.
Три опције надокнаде наставе
Према анкетама које смо спровели у школама, за сада постоје три опције надокнаде наставе:
– интензивирана настава – да часови остану скраћени на 30 минута, али да их дневно има по
– највише осам
– радне суботе
– продужетак школске године
Словић: „Идеално да се све врати у нормалу од следеће недеље“
Срђан Словић, председник Гранског синдиката просветних радника „Независност“, једног од репрезентативних синдиката у просвети, сматра да има времена да се изгубљено у настави надокнади.
– Школска година је таква да још увек може да се надокнади. Сигурно ће последица по ученике бити као што их је било до сада, али биће их мање ако се што пре нормализује процес наставе. Ученици су колатерална штета у свему овоме – каже за „Блиц“.
Он је говорио и томе када би најкасније требало да се нађе решење да би се надокнадило изгубљено.
– Не постоје прецизни рокови, сваки изгубљени дан је мања могућност да се надокнади. Најидеалније би било кад би све нормално кренуло од следеће недеље. Сада нема разлога да се школска година не приведе крају на прави начин како би ученици са што мањим последицама завршили школу – каже он.
„Прича о крају школске године у марту ван памети“
Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије (нерепрезентативан синдикат) изјавио је раније за Н1 да би „завршетак школске године у марту био најправедније решење“. Ипак, мишљење саговорника „Блица“ је да би то било опасно.
– То је ван памети из простог разлога што бисмо увели један опасан преседан у школе који никада раније нисмо имали. Ово није ратно стање као 1999. године или ванредно епидемиолошко стање па да се школска година прекине – упозорава Марков за „Блиц“, и додаје:
– Ако прекинемо школску годину, какве су гаранције да у септембру можемо почети нову школску годину? Тада исто може да се каже да нису стекли услови, и да не почне нова школска година. Други проблем је што би у будућности такође нека интересна група могла да утиче на то да прекидамо школску годину из својих разлога – сматра Марков.
Словић је такође мишљења да крај школске године у марту није добра идеја.
– Став оних који мисле добро ученицима је да се школска година заврши на што бољи и професионалнији начин. Изјаве да се школска година заврши у марту није ни професионална, ни добронамерна за ученике – истиче.
Осмаци у најнеповољнијем положају
Словић се осврнуо и на то какве последице одлагање проналаска решења може имати за мале матуранте.
– На мале матуранте ово може лоше да утиче, а колико, то ће време показати. Модалитет по коме ће се настава надокнадити за осмаке мораће да се нађе. Имали смо бомбардовање и корону, па је нађен модалитет да основци упишу средње школе на један другачији начин. У овом тренутку још има времена да се све заврши редовним путем. Лично, не бих правио никакве дуге претпоставке кад би било, шта би било – каже он за „Блиц“.
Помоћник министарке просвете Милан Пашић подсетио је пре недељу дана да је пробни тест за завршни испит предвиђен за 21. и 22. март и изразио наду да „ћемо сви сазрети у овом периоду и да ће се ситуација у просвети разрешити до 21. и 22. марта“.
Продужетак школске године за четири недеље?
Марков је као једно решење навео да „школска година буде продужена за четири недеље“.
– Већ сада је извесно да ће се следеће недеље ући и у пету недељу која се губи у оним школама које су од почетка у блокади. То би значило да се школа продужи до половине јула, можда и даље. Али мислим да то није могуће. Прво, јер би рад са тако великим бројем ученика на тако високим температурама био отежан. Друго, то би опет наишло на велику побуну код родитеља – говори за „Блиц“ Марков.
О последицама за матуранте у средњим школама
Он је додао да, ако би до продужетка школске године у средњим школама дошло, то никако не би одговарало матурантима.
Марков је мишљења да ако би до продужетка школске године у средњим школама дошло, то никако не би одговарало матурантима.
Марков је мишљења да ако би до продужетка школске године у средњим школама дошло, то никако не би одговарало матурантима.
– Иако продужетак школске године не би толико утицао на оне који би да упишу факултете у Србији, у проблему су ученици који би да упишу факултете у иностранству, јер факултети у иностранству неће прилагођавати своје рокове због дешавања у Србији – каже за „Блиц“ Марков.
Како ће два мини распуста утицати на надокнаду
Саговорници „Блица“ говорили су и како два мини пролећна распуста предвиђена школским календаром могу да утичу на надокнаду наставе.
– Пролећни распусти се везују за Ускрс и Први мај, и то су законом нерадни дани. Ту би се кршио закон ако би ти дани били радни. Тако да мислим да то није реална опција за надокнаду наставе. Једина реална опција би била да се школска година продужи – каже Марков.
– Мислим да би утицај пролећних распуста на надокнаду био занемарљив. То и нису неки распусти, већ углавном празнични нерадни дани у целој држави који кратко трају – напомиње Словић за „Блиц“.
Извор: блиц.рс
