Образовни систем у Србији недавно је прошао кроз темељно истраживање које је спровео Национална асоцијација родитеља и наставника Србије (НАРНС) о ставовима наставника и директора према образовном систему. Резултати овог истраживања указују на изражен песимизам и незадовољство просветних радника, дајући образовном систему „слабу тројку“.
Занимљиво је да ниједан просветар није дао оцену пет образовном систему, док је било и оних који су оценили систем са јединицама. Општи став наставника је да се образовање у Србији доживљава као деградирано, изгубило је смисао, застарело је, и без уједначених критеријума. Многи га описују као урушено и девастирано, а сматрају да ђаци у таквом окружењу не стичу функционална знања. Просветари истичу и бројне нерешене проблеме у школама, попут вршњачког насиља, немотивисаности како ученика тако и наставника, као и лоше сарадње са родитељима.
Наставници су изразили забринутост због преобимног градива које се обрађује у школама, које није увек прилагођено узрасту деце. Такође, примећују да су ђаци често пасивни учесници наставе, чак је један наставник описао ту пасивност као да су „анестезирани“. Неки просветари су чак изразили осећај да раде рутински, као у фабрици, док се неки стиде своје професије и посла који обављају у школи.
Директори школа су, поред сличних оцена, навели и проблем све лошијег наставничког кадра, јер просветни радници све више напуштају ову професију. Такође, примећују да је све мање ентузијазма код оних наставника који остају, што делимично приписују незадовољству условима рада.
Један од кључних проблема који просветари истичу јесте вредновање наставничког рада. Сви наставници добијају исту плату, без обзира на труд, ангажованост и одговорност које показују у систему образовања.
Истраживање о ставовима родитеља финансијски је подржала Делегација Европске уније у Србији, а оно о ставовима наставника и директора Фондација за отворено друштво.
Истраживање ОВДЕ
