Па када цар Теофило изгуби битку против Сарацена око града Амореје, Сарацени узеше град, заробише многе хришћане, међу којима и ове војводе. Остале хришћане или побише или продадоше у ропство, а војводе бацише у тамницу где су били седам година.
Више пута су долазили муслимански прваци да их саветују да приме веру Мухамедову, али војводе не хтеше то ни чути. Када Сарацени говораху војводама да је Мухамед прави пророк, а не Христос, упиташе их војводе:
Ако би се два човека препирали о једној њиви, па један рекао: моја је њива, а други: није него моја, при том један од њих имао много сведока да је његова њива, а други немао ниједног сведока осим себе самог, шта бисте ви рекли, чија је њива?
– Право сте пресудили, одговорише им војводе. Тако је са Христом и Мухамедом. Христос има многе сведоке, старе пророке, које и ви признајете, који сви од Мојсија па до Јована Претече сведоче о Њему, а Мухамед сам за себе сведочи да је пророк, и нема ниједног сведока.
Постидеше се Сарацени, но тад опет покушаше да бране своју веру овако – Да је наша вера боља од хришћанске види се по томе што Бог нама даде победу над вама, и даде нам најбоље земље у свету, и царство много веће од хришћанског.
Бог некад даје победу хришћанима, а некад муке и страдање, да их исправи и приведе покајању и очишћењу од грехова. На то војводе одговорише – Ако би тако било, онда би и идолопоклонство египатско и вавилонско и јелинско и римско, као и огњепоклонство персијско, биле истините вере, јер у једно време сваки од ових народа побеђивао је остале и владао њима.
Очигледно је да ваша победа и сила и богатство не доказују истинитост ваше вере. А ми знамо да Бог некад даје победу хришћанима, а некад попушта муке и страдање да их исправи и приведе покајању и очишћењу од грехова. После седам година беху посечени, 845. године. Тела им бачена у Еуфрат реку, али испливаше на другу обалу где их хришћани сабраше и чесно сахранише.
