Овај празник спаде у радосне и увек се слави 7. априла, девет месеци пре Божића.
На празник Благовести, који се сматра једним од највећих хришћанских празника, слави се сећање на „благу вест“, када је арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети одабрао да буде мајка Исусу Христу.
„Силаском Светог Духа на пречисту деву“ почиње обнова човечанства, а речима архангела Гаврила „Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом“, отвара се историја Новог Завета и почиње преображај човечанства.
Од Благовести, како се сматра, почиње сетва жита, а срећан је и за калемљене воћа.
Дан после празника Благовести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима, задужен за радосне вести.
Од тог дана па све до Великог Петка добро је започети неки већи посао (изградња, почетак бизниса, учење), као и доношење већих и важнијих животних одлука које битно мењају живот.
Према народном обичају, на Благовести се устаје рано, па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почиње девојачком песмом.
Девојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на неком брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је веровање да ће, ко прескочи ову ватру, бити заштићен од уједа змије.
Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: „Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!“
Веровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
