Доносимо вам детаљан црквени календар за мај 2024. године. Током следећег месеца славимо најрадоснији хришћански празник – Васкрс, али и још неколико великих празника.
Васкршњи пост у првим данима маја месеца увелико је зашао у последњу седмицу. Сваки дан последње седмице Васкршњег поста, Страдалне седмице, је важан је и сваки има посебну тему. Дани се проводе у строгом посту, осим Великог четвртка који се сматра празничним даном. С тим што су црвеним словом обележи само Велики петак, Васкрс, Васкрсњи понедељак и Васкршни уторак.
Ово су најважнији датуми:
3. мај – Велики Петак
На Велики петак се обележава распеће Исуса Христа на Голготи и у хришћанству се сматра најтужнијим даном. Овог дана је обавезан строг пост и једе се само суви хлеб и пије вода. Обичај је да се на тај дан фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв. На Велики петак се не пева, не весели се, а од великог четвртка до Ускрса, недеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.
5. мај – Васкрс
Васкрс је највећи и најрадоснији хришћански верски празник у години, дан када је Исус Христос победио смрт. Верује се да је Исус својим васкрсењем људима отворио пут у вечни живот. Пошто је у петак распет на Голготи, а суботу прележао у гробу, Исус је у недељу васкрсао, након што је на његов гроб слетео анђео и одвалио надгробну плочу. Уместо уобичајеног поздрава, људи се на Васкрс и целе Светле недеље поздрављају речима: „Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!“
6. мај – Ђурђевдан
С обзиром на то да је Васкрс покретни празник, ове године се 2. дана овог празника поклопио и са Ђурђевданом.
На Ђурђевдан се обележава успомена на Светог Ђорђа.
Према старом народном обичају уочи Ђурђевдана, пре изласка Сунца, жене и мушкарци у селима, одевени у најсвечаније одело са својом децом одлазили су на извор или реку да би се тамо умили водом која ће им донети здравље у наредној години. По народном веровању овим празником се испраћа зима и дочекује пролеће. До тада није ваљало спавати под отвореним небом, а од овог дана природа се преображава и по обичају људи проводе ноћ на пропланцима и планинама.
12. мај – Свет Василије Отрошки Чудотворац
12. маја православне цркве прослављају празник посвећен Светом Василију Острошком, свецу за кога се верује да је један од највећих чудотвораца.
Рођен је као Стојан Јовановић у Поповом пољу код Требиња, а већ у 12. години послат је у манастир Завала, где је његов стриц Серафим био игуман. Након што је завршио манастирску школу, добио је монашки чин и постао парох Поповог поља.
Службовао је у многим градовима, од Мостара, преко Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића. Преминуо је 1671. године, а његове мошти и гроб чувају се у манастиру Острог у Црној Гори, за који се везују бројне легенде.
24. мај – Свети Кирило и Методије
Свети Кирило и Методије су два брата рођена у Солуну, у кући знаменитих родитеља. Старији брат Методије провео је као официр десет година међу Словенима (македонским) и тако научио словенски језик. По повратку у Грчку замонашио се, а мало после тога придружио му се и млађи брат Кирило (Константин). По повратку у Цариград саставили су словенску азбуку од 38 слова и почели да преводе црквене књиге са грчком на словенски. На позив кнеза Растислава отишли су у Моравију да шире веру Христову, а умножене црквене књиге давали су свештеницима који су настављали рад на просвећивању. На папин позив стигли су у Рим где се Ћирило разболео и умро 14. фебруара 869. године. Методије се вратио у Моравију и наставио ширење вере међу Словенима све до смрти 6. априла 885. године. Његово дело наставили су његови ученици на челу са светим Климентом као епископом. Прешли су Дунав и спустили се на југ, у Македонију (Охрид). Ту су продужили дело браће Ћирила и Методија, ширећи веру и писменост међу Словенима.
Погледајте како изгледа црквени календар за месец мај:
