Да ли су такви снимци заиста безазлени или отварају озбиљна правна питања? У ери у којој готово свако поседује паметни телефон с камером, граница између приватности и јавног простора постаје све нејаснија. Да ли данас свако може једноставно укључити телефон и снимати вас, и шта закон каже о томе? Ова тема поставља кључна питања о правима, слободама и одговорностима у дигиталном добу.
У Србији, снимање особе без њеног пристанка у јавним просторима, попут улице, генерално није противзаконито, али постоје одређена ограничења. Ево како закон регулише ову област:
Шта каже закон?
- Закон о заштити података о личности:
Ако се снимљена особа може идентификовати на основу снимка, тај снимак се сматра обрадом података о личности.
За употребу и дистрибуцију снимака на којима је особа препознатљива обично је потребна њена сагласност, осим ако постоји легитимни интерес који претеже над правом на приватност (нпр. новинарство, јавни интерес, истраживачки рад). - Закон о јавном информисању и медијима:
Снимање у јавним просторима је дозвољено ако служи јавном интересу, попут новинарства или документарних радова.
Међутим, не сме се злоупотребити на начин који нарушава достојанство, част, углед или право на приватност особе. - Кривични законик Републике Србије:
Снимање постаје кривично дело ако се ради у сврху узнемиравања, уцене, или се нарушава приватност (нпр. снимање разговора без дозволе у приватним ситуацијама или дистрибуирање снимака без сагласности). - Право на приватност:
Иако се улица и друге јавне површине не сматрају приватним местима, ако је особа снимљена у околностима које нарушавају њену приватност (нпр. фокус на лице или тело на начин који је увредљив), снимање може бити спорно.
Да ли је потребно одобрење за снимање на улици?
- Није потребно одобрење за снимање у јавним просторима ако особа није у првом плану или ако снимак није специфично усмерен на њу.
- Јесте потребно одобрење за употребу снимка ако се особа може идентификовати, а снимак се користи у комерцијалне, медијске или друге сврхе које могу нарушити њену приватност.
Ако планирате да снимате особу у јавном простору:
- Будите сигурни да снимање не угрожава достојанство и право на приватност.
- Избегавајте дистрибуцију или објављивање снимака без сагласности, осим ако постоји јасан јавни интерес или легитимна основа за то.
- Ако особа затражи да се снимак не користи, најбоље је поштовати тај захтев како бисте избегли правне компликације.
У Србији тајно снимање, без знања и пристанка особе која се снима, генерално није дозвољено и може представљати кршење закона, осим у одређеним ситуацијама предвиђеним законом. Ево основних смерница:
1. Јавна места
На јавним местима, попут улица или тргова, снимање је у принципу дозвољено јер се сматра да особа нема оправдани очекивање приватности. Међутим, чак и на јавном месту, ако се снимање користи за злоупотребу или јавно објављивање без дозволе, то може бити правно проблематично.
2. Приватни простори
У приватним просторима, као што су домови, канцеларије или аутомобили, тајно снимање је забрањено и може представљати кривично дело, јер се тиме крши право на приватност. Ово укључује и снимање звука, видео записа или фотографија.
3. Изузеци у вези са доказима
Тајно снимање може бити дозвољено само ако је законито наложено, рецимо, у оквиру истраге када то ради полиција или друга овлашћена институција уз налог суда. Грађани у правним споровима понекад користе тајне снимке као доказе, али њихова законитост зависи од процене суда и специфичних околности.
4. Казне за незаконито снимање
Неовлашћено тајно снимање може бити кажњиво према Кривичном законику Републике Србије. На пример:
- Неовлашћено снимање и прислушкивање (члан 143): Казна за особу која неовлашћено снима може бити новчана или затворска, у зависности од тежине повреде права.
- Повреда приватности писама и других пошиљки (члан 142): Ово укључује и неовлашћено прислушкивање и коришћење приватних снимака.
Дакле, осим ако нисте овлашћени или немате пристанак, тајно снимање у било којем простору носи значајне правне последице.
