Тек што се делимично стишала бура у вези с договарањем цена у трговинским ланцима у Србији, а Комисија за заштиту конкуренције покренула поступак против четири супермаркета, држава је јуче најавила обрачун и с фармацеутским компанијама и апотекама!
Да подсетимо, када је у септембру ове године почела акција „Најбоља цена“, у којој су снижене цене великом броју производа, из кабинета премијера Милоша Вучевића могла се чути и најава да ће се иста акција спровести и у апотекама.
То се, међутим, није догодило, али је премијер Вучевић јуче најавио да ће се сада кренути у контролу цена у апотекама!
На челу колоне која ће проверавати на који начин се одређују износи по којима се продају лекови и суплементи је министар здравља Златибор Лончар, а главни циљ је да држава спречи да се и даље народу скида кожа с леђа.
Досадашња истраживања показала су да просечно домаћинство у Србији, које броји три члана, месечно на лекове потроши до 2.500 динара. Међутим, трошкови које хронично оболели дају за терапију некада су и већи и прилично оптерећују породични буџет. Бројни витамини и минерали, као и друга медицинска средства, попут раствора, крема и масти, која могу да се купе без рецепта, по правилу имају знатно вишу цену него лекови, јер њихову вредност диктира тржиште. Стручњаци наглашавају да је битно да се разликује шта је лек, а шта суплемент, тј. помоћно лековито или медицинско средство.
Када су у питању прави лекови регистровани код Агенције за лекове и медицинска средства Србије, они имају максималну цену коју одређују Влада и Републички фонд за здравствено осигурање. То значи да су то већ минимални могући износи и нема простора за додатно снижење. Оно што може да се снизи су суплементи или додаци исхрани, односно производи који личе на лекове, исто су паковани, али ту цене апсолутно нису регулисане.
Зоран Николић из Националне организације потрошача истиче да, када је ова област у питању, они као удружење немају никаква овлашћења, чак ни да посредују пошто је то у оквиру других прописа, а лекови и суплементи нису део потрошачке корпе:
– Не треба, међутим, бити стручњак па закључити да су све цене превисоке. Потрошачи не размишљају када им је здравље нарушено и све оно што им лекари препоруче, а не добија се на рецепт, купују. Дешава се да плате и по 10.000 динара у нади да им буде боље. Можда би ипак требало да обрате пажњу не само на цене у апотекама већ и на сајтове који продају све и свашта. Тада плате нешто од чега не да немају користи, већ може и да им штети.
Конкуренција
Саговорник истиче да би волео да види више различитих цена исте робе, па и лекова, јер то је знак да постоји конкуренција:
– Апотека има на сваком кораку, што нам јасно показује да се овај бизнис и те како исплати – закључује Николић.
Председник Владе сматра да није спорно, да сви могу да зараде, али не пет или десет пута више.
– Примера ради, један трговински ланац запошљава највише људи, држава их поштује, али цене ће морати да спусте. Видећемо шта ће агенција да покаже да ли има картелизације. Нисмо непријатељи, они плаћају порез држави, желим им да имају пуне рафове. Нећу да дозволим да је држава крива за цене. Нисмо ми подигли царинске стопе и зато им поручујемо да се уразуме. Картелизација је забрањена у тржишној привреди и држава има обавезу да утиче. Нас су бирали грађани, ми одговарамо њима, али не може да се све преваљује на њихов терет – навео је Вучевић.
Премијер је нагласио и да су казне за ове прекршаје врло високе и прелазе износ од милион евра.