Србија је у трећој деценији депопулације, односно смањења броја становника, у којој доминира негативан природни прираштај, али је значајан и допринос негативног миграционог салда, наводи се у данас објављеној студији Републичког завода за статистику (РЗС) „Становништво Србије-динамика и структуре, 2022“ и додаје да су унутрашње миграције важнији фактор од спољних у динамици становништва. Смањење укупног броја становника у земљи од 8,0 одсто између последња два пописа било је изразито регионално неравномерно, уз најнеповољније трендове у источним и јужним деловима земље.
Што се града Београда тиче, наводи се да се он још није суочио са падом броја становника, искључиво захваљујући позитивном билансу унутрашњих пресељавања, док је емиграција најизраженија на северу Војводине. Наставља се демографско старење становништва, које се уочава преко повећања удела старијих особа, раста просечне и медијалне старости, као и израженије доминације жена међу старијим популационим групама. Истовремено, долази до великог смањења броја жена у репродуктивном добу, што ће, како указују из РЗС, имати директан утицај на будуће демографске процесе.
Бележи се и драматичан преокрет у родном јазу у образовању, јер старије генерације имају више образованих мушкараца, док код млађих, жене у просеку достижу више нивое образовања. Од 10 образовно најбољих општина чак осам је из центра Београда, док су руралне општине на истоку и југоистоку међу најлошијима. Број домаћинстава је порастао, али се просечан број чланова домаћинства смањује, па је 2022. године, када је рађен последњи попис становништва, износио 2,6.
Приметан је пораст удела самачких домаћинстава, која чине трећину свих домаћинстава у Србији. Стручњаци РЗС указују да је све је мање породица брачних парова, са децом и без деце, док су породице ванбрачних парова и једнородитељске породице у порасту. Традиционално, мушкарци су већином носиоци домаћинстава у Србији, више од 60 одсто у 2022. години, иако је приметан тренд смањења њиховог удела.
Танјуг
