После релативно топлог времена током првомајских празника, ову недељу су широм Србије обележиле олује, интензивне кише и град какав не памтимо!
Ових дана сведоци смо незабележених сцена невремена. Човек се јуче у Тополи заглавио у леду! А оно што се десило у Смедеревској Паланци дуго ће се препричавати – толико је леда нападало да су путеви и дворишта буквално изгледала као усред зиме. Метеоролог Ђорђе Ђурић каже да је интензитет кише у Паланци био као у тајфуну!
У Великој Плани деловало је као да је завејао снег због велике количине града која се задржала по путевима. На ауто-путу Милош Велики од снажног пљуска није се видео прст пред оком, а реке су текле улицама. Јака киша током вечери погодила је и Београд, а у појединим деловима земље усликано је никад црње небо током дана.
Град величине тениске лоптице
Екстремне временске прилике имамо до почетка недеље. Интензивне кише погодиле су, између осталог, Ваљево, Нови Сад, Смедеревску Паланку, околину Бора, Голубац, изазвавши и локалне поплаве и клизишта, док је град падао широм централне и источне Србије.
По личним извештајима које је прикупио Еуропеан Севере Wеатхер Датабасе, највећи град падао је у Зајечару, са наведеним пречником од око 6 цм – што би значило да је величина града била готово једнака тениској лоптици.
У питању је феномен који може драстично оштетити пољопривредну производњу, а посебно на воћњацима.
На друштвеним мрежама деле се снимци града из различитих делова земље, укључујући Смедеревску Паланку.
Другим речима, ово је опасна недеља за нашу пољопривреду и инфраструктуру. Али иако је месец мај типично један од најкишовитијих у Србији, климатске промене већ су утицале на природу падавина у Србији.
Екстремне падавине постале дупло чешће, а биће још горе
Наиме, како кажу савремена научна сазнања, а како преноси портал „Клима 101“, иако се укупна количина падавина у Србији није драстично променила последњих деценија, падавине јесу постале мање „равномерне“: све су чешћи и периоди суша и периоди екстремних падавина.
У односу на средину 20. века, удео екстремних падавина у укупним годишњим падавинама порастао је више него двоструко, са 2,4% на 5,6%. Ово је промена која је већ примећена, али која није „завршена“ – услед климатских промена, екстремне падавине биће још учесталије у будућности.
Климатске промене не утичу само на распоред падавина, већ на читав низ олујних параметара – укључујући и на појаву града, па чак и на његову величину.
Имаћемо за 80% више великог града до краја 21. века
Фреквенција појаве града са пречником већим од 5 центиметара порашће за 40 до 80% до краја 21. века у Србији.
Тај феномен је увелико препознат, не само у науци, већ и у нашем законодавству и стратегијама. Наиме, у званичном државном Програму прилагођавања на измењене климатске услове, фреквенција појаве града са пречником већим од 5 центиметара порашће за 40 до 80% до краја 21. века у Србији, у зависности од степена загревања, односно зауздавања климатских промена.
У топлијој Србији могу се очекивати и чешћи и јачи налети града.
Како је овај феномен објаснио Дарко Савић, метеоролог са Физичког факултета у Београду, топлије време узрокује јаке узлазне струје услед загревања приземног слоја ваздуха. А што су узлазне струје јаче, то су оне и способније да „задрже“ новонастала зрна града у ваздуху, чиме омогућују да она нарасту до опасних размера.
Еспресо
