Alkohol može da napravi ozbiljne probleme, ne samo za Novu godinu. U mozgu se istovremeno „pritiskaju“ gas i kočnica, objašnjava Martin Morgentaler (Morgenthaler), glavni lekar Klinike za neurologiju u klinici Vestpfalc u Kajzerslauternu.
Alkohol koji popijete, kaže, dospeva u mozak već nakon šest minuta.
U većini regija mozga alkohol deluje umirujuće, dodaje Morgentaler. Procesi u ćelijama se usporavaju, posebno prenos impulsa, odnosno komunikacija između ćelija.
„Reakcije se usporavaju, osećam vrtoglavicu, vid se pogoršava, ne mogu dobro da procenim situaciju“ – tako se to doživljava.
Usporavaju se i procesi u mitohondrijama, „energetskim fabrikama“ ćelija – a ovo se pojačava kada se alkohol konzumira zajedno s nikotinom. Posledično, pogoršava se snabdevanje ćelija energijom.
Ekstreman primer je „prekid filma“. Tada više ne funkcioniše prenos informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje, objašnjava lekar.
„Medicinski gledano, prekid filma je amnezija događaja koje trenutno doživljavam.“ U najgorem slučaju, osoba se ne seća cele noći. „Verovatnoća za to raste što brže i što više alkohola unesem.“
Rizik je veći i ako se piju različita alkoholna pića jedno za drugim ili se alkohol kombinuje s drugim drogama.
U nekim regijama mozga alkohol deluje stimulativno.
„Zato imamo tu euforičnu reakciju, osećamo se opuštenije, jer se oslobađaju neurotransmiteri poput endorfina, dopamina i serotonina“, ističe Morgentaler.
To može da dovede do stanja opijenosti koje želite da ponovite.
Ova smena umirujućeg i stimulativnog delovanja unosi potpuni haos u mozak.
Kazna sledi najkasnije sledećeg jutra – glava puca od bolova. Jedan od uzroka je stvaranje acetaldehida prilikom razgradnje alkohola.
Ovaj spoj menja telesne neurotransmitere, što dovodi do stvaranja slobodnih radikala kiseonika – koji izazivaju glavobolju.
Pored toga, svako alkoholno piće sadrži metanol, čijom razgradnjom nastaju formaldehid i sirćetna kiselina, koji takođe uzrokuju simptome mamurluka.
„Drugi faktor je dehidratacija“, podseća Morgentaler. Alkohol, poput kafe, povećava učestalost odlazaka u toalet. Posle pijane noći tipičan je i nemiran san.
U početku alkohol podstiče spavanje. Međutim, to se tokom noći menja. Toksini koji nastaju prilikom razgradnje alkohola uzrokuju buđenje, a potreba za odlaskom u toalet se povećava.
Mnogi osećaju i žeđ, bude se i imaju isprekidan san.
Alkohol takođe utiče na dubok san, koji tada ne zahvata sve regije mozga, objašnjava Morgentaler. Frontalni režanj mozga ostaje aktivan, što dovodi do češćih ružnih snova.
Sve u svemu, nije čudo što se sledećeg dana često osećamo iscrpljeno i malaksalo. Ljudi koji naizmenično piju alkohol i vodu obično imaju manje problema, kaže Morgentaler.
„Trik“ koji pomaže stoprocentno je – dočekati Novu godinu bez alkohola.
