Ако је дуговечност записана у ДНК коду, да ли су навике уопште важне – питање је које деценијама окупира пажњу научника. По свему судећи, генетика диктира дужину живота више него што се мислило – али није непроменљива пресуда.
У научним круговима је деценијама владало уверење да начин живота и окружење носе највећи терет у одређивању животног века. И данас постоји чврст консензус: исхрана, сан, физичка активност и друштвене везе су кључни играчи у трци за дубоку и здраву старост.
Међутим, наука не мирује у расветљавању тајне дуговечности. Најновије истраживање открива да гени додају (или, пак, одузимају) године живота много јаче него што су научници раније претпостављали.
Зашто су гени данас важнији за животни век
Током протекле две-три деценије, старије студије су процениле да генетика има релативно скроман утицај на животни век – свега 15 до 33 одсто. Али, ново истраживање објављено крајем јануара у престижном часопису “Сциенце” баца потпуно ново светло на ове бројке.
Претходне процене су биле “искривљене” јер су се ослањале на податке људи рођених крајем 19. и почетком 20. века. Тада су инфекције, несреће и природне катастрофе биле десет пута чешћи узроци смрти него данас, каже др Бен Шенхар, главни аутор студије и истраживач на Вајцмановом институту за науку у Израелу.
- Ти историјски услови створили су погрешне сигнале. Раније се могло видети међу близанцима да један умре у 30. години, а други живи до 95. Данас би то било изузетно необично, али тада није било – објашњава др Шенхар.
Нова математика дуговечности: Гени чине више од половине пута
Да би добили прецизнију процену, др Шенхар и његове колеге развили су нов математички модел, како би раздвојили смртне случајеве изазване спољним догађајима од смртних случајева изазваних биолошким старењем.
Када су применили тај модел, слика се драматично променила: наслеђени гени чине чак 50 до 55 одсто очекиваног животног века – што је скоро дупло више од ранијих процена.
- Ова студија је убедљиво показала да су раније процене генетског доприноса животном веку биле прениске – каже др Чарлс Бренер из Истраживачког института Бекман у Калифорнији, који није био укључен у студију.
Налази су такође потврдили ранија истраживања о снажној улози коју генетика игра у деменцији, где гени утичу око 70 одсто на ризик од смрти. С друге стране, до 45 одсто случајева деменције може да се спречи здравим начином живота, што показује да наслеђени ризик обликује распон, али не диктира судбину.
- Наши налази не указују на то да начин живота није важан за дуговечност, напротив. Чак и ако је 50 одсто животног века наследно, и даље остаје додатних 50 процената – напомиње др Шенхар.
Породична историја као медицински путоказ
Породична историја представља драгоцену мапу која помаже у процени ризика и планирању превенције:
Рак дојке: Уместо стандардне мамографије која почиње између 45. и 54. године, жене са јаком породичном историјом или присутним мутацијама гена БРЦА1 и БРЦА2 захтевају раније прегледе, често и магнетну резонанцу дојки уз мамографију.
Колоректални карцином: Док се општој популацији колоноскопија препоручује од 45. године, особе са историјом ове болести у породици треба да започну прегледе знатно раније и обављају их чешће.
(Блиц)
- КАКО ЈЕ ПОЈАС ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ СТИГАО ДО КНЕЗА ЛАЗАРА: Највећа светиња хришћанства је прешла дуг пут да дође до Срба
- ШТА ЈЕ ВАЖНИЈЕ ЗА ДУЖИ ЖИВОТ? Генетика или начин живота
- ФК „Пролетер” из Мале Плане поново добитник фер-плеј признања
- Радионица „Поезија из слике” окупила књижевнике у Смедеревској Паланци
- На молбу патријарха српског Порфирија НАЈВЕЋА СВЕТИЊА У СРБИЈИ ДО 1. ЈУНА Због великог ИНТЕРЕСОВАЊА ВЕРНИКА, Појас пресвете Богородице остаје дуже у Храму Светог Саве
