Док мај доноси нестабилно време, многи се подсећају старих народних веровања која су генерацијама уназад настала на основу искуства и посматрања природе. Та веровања, често записивана у старим календарима, служила су као водиља нашим прецима у предвиђању рода, временских прилика и свакодневних животних прилика.
Према народном предању, ако је мај кишан, веровало се да ће јун бити сув – и обрнуто. Топао и кишовит мај сматран је добрим предзнаком за род жита и вина. Како су говорили стари: „Мајска роса све нагоји, а мајски мраз све убије“, као и „Мајске росе берићет носе“.
Посебно се ценило када мајска киша падне у тишини, без ветра, око Ђурђевдана или након сувог периода – тада се говорило да је „кап као дукат“.
Грмљавина у мају такође је имала позитивно значење: најављивала је берићетну годину. Са друге стране, народ је ослушкивао и звук препелица – веровало се да што више препелица пућка у мају, то ће храна у јесен бити скупља.
Прехладан мај, по народном веровању, значио је добар род сена и вина, док је постојала и изрека: „Ако је било траве у јануару, неће је бити у мају“. Топао јануар био је знак да ће април и мај бити хладнији.
Иако наука данас другачије тумачи климатске појаве, ова веровања остају занимљив сведок живота, опажања и сналажљивости људи у прошлости.
