Европска унија жели да свака чланица развије 72-часовни комплет за преживљавање како би грађани били спремни да се носе са кризама, као део своје Стратегије за приправност. Ова стратегија такође позива на веће залихе основних потрепштина и бољу сарадњу између цивилних и војних власти како би се обезбедила боља безбедност.
Стратегија, коју је прошле среде представила Европска комисија, укључује 30 конкретних акција које чланице ЕУ треба да предузму како би побољшале своју спремност за потенцијалне кризе, од природних катастрофа до сајбер и војних напада.
„Морамо да размишљамо другачије, јер су претње другачије, морамо да размишљамо шире јер су претње веће“, изјавила је Хадја Лахбиб, комесарка за хуманитарну помоћ и управљање кризама. Роксана Минзату, комесарка за приправност, додала је да ЕУ „не почиње од нуле“, подсећајући на заједничку акцију током пандемије ЦОВИД-19, која је показала колико је координација унутар ЕУ кључна.
Једно од кључних подручја идентификованих у стратегији је повећање приправности становништва, па Комисија позива државе чланице да обезбеде да сви грађани имају комплет за преживљавање који им омогућава да буду самодовољни најмање 72 сата у случају да остану без основних снабдевања.
Већ неколико чланица има сличне смернице са различитим временским оквирима. На пример, Француска предлаже 72-часовни комплет који укључује храну, воду, лекове, преносни радио, батеријску лампу, резервне батерије, пуњаче, готовину, копије важних докумената, лекарске рецепте, резервне кључеве, топлу одећу и основне алате.
Комисија жели да уједини смернице међу 27 чланица како би се осигурало да „сви, на различитим нивоима, имају, да тако кажемо, приручник шта да раде када сирене засвире“, рекао је један високи званичник ЕУ. „Спремност је у различитим чланицама ЕУ различито схваћена“, додао је званичник.
Today, the EU launches its new #Preparedness Strategy.
“Ready for anything” — this must be our new European way of life. Our motto and #hashtag. pic.twitter.com/fA1z8ZvMDA
— Hadja Lahbib (@hadjalahbib) March 26, 2025
Повећање залиха
Још један кључни циљ стратегије је повећање залиха основних ресурса, медицинских контра-мера попут вакцина и лекова, кључних сировина за индустријску производњу и енергетске опреме. Брисел је већ предложио повећање залиха критичних лекова и есенцијалних минерала, што је у надлежности чланица ЕУ.
Стратегија за приправност има за циљ да „повеже ове залихе и идентификује како оне међусобно функционишу, шта су заједничка искуства из којих можемо учити“, изјавио је још један високи званичник ЕУ.
Сарадња цивилних и војних власти
Побољшање сарадње између цивилних и војних власти у случају кризе је такође један од приоритета. Комисија је најавила формирање оквира за цивилно-војну приправност са јасно дефинисаним улогама и одговорностима, као и позвала на редовне вежбе како би се тестирале најбоље праксе.
„Имамо много стварних примера шта треба да буде спремно“, рекао је један од званичника, укључујући саботаже, кампање дезинформација и сајбер нападе.
Сви ови радови биће подржани новим ЕУ центром за координацију криза и проценом ризика и претњи, чији је први извештај планиран за крај 2026. године. Комисија ће у међувремену објављивати хитна упозорења и поставити „кризну контролну таблу“ како би чланице биле у току са будућим ризицима и прикупљале податке за припрему.
(ЕУправо зато)
