Смрт блиске особе један је од најтежих тренутака у животу. Иако је то део природног тока постојања, прихватање губитка често долази уз снажан емоционални шок, који оставља породицу без одговора на многа важна питања. У тим тренуцима, верници се често ослањају на савете духовника, тражећи смернице које се темеље на православној традицији.
Једно од најчешћих питања које се поставља након смрти јесте — шта чинити са стварима покојника, посебно са његовом одећом? Мишљења су подељена: неки верују да их треба сачувати као успомену, други да их треба уклонити из куће што пре, а трећи се окрећу сујеверју и мишљењима видовњака.
У неким народним веровањима заступљена је идеја да одећа преминулог емитује „мртву енергију” која лоше утиче на живе, због чега се некада саветовало чак и спаљивање ствари. Психолози упозоравају да предмети преминулог могу изазвати додатни емоционални бол и продужити процес туговања.
Међутим, став Православне цркве је сасвим другачији и утемељен на идеји милосрђа. Свештеници саветују да се одећа и ствари преминулог не задржавају из сентименталних разлога, већ да се поделе сиромашнима као вид доброг дела у његово име. На тај начин се стварима даје нови живот, а уједно се, по хришћанском учењу, чини дело које може допринети спасењу душе покојника.
У народу постоји уверење да се ствари покојника не би требало делити пре 40 дана од смрти, јер се верује да душа у том периоду још није напустила овај свет. Свештеници овај став називају сујеверјем.
Један православни свештеник истиче:
– То веровање је сугерисао сам ђаво. Напротив, добра дела у име покојника треба чинити управо до 40. дана: давати прилоге у манастир, носити у цркву вино за Свете Тајне, брашно за просфоре, восак за свеће, делити покојникове ствари као милостињу, куповати и делити православне књиге.
Он додаје:
– Питање је када треба да се заложимо за осуђеног — пре суђења или после? Тако и у овом случају: душа пролази кроз митарства, пролази суд, и управо тада је потребно молити се и чинити дела милосрђа, а не чекати да све прође.
Црква тако позива вернике да тугу претворе у милост, а сећање у молитву и доброту.
