На подручју Подунавског округа усеви озимих стрних жита се, у зависности од времена сетве и
локалитета, налазе у различитим фазама развоја, од фазе ницања до фазе три листа развијена
. У нашем региону сетва пшеница и јечма и даље траје на неким парцелама.
Иако је ситуација доста боља него прошле године, визуелним прегледом пониклих усева, на
више локалитета се региструје присуство крилатих форми и бескрилних јединки лисних ваши
(Aphididae) на до 5% биљака као и цикаде Psammotettix alienus на нивоу испод 1 цикаде по
метру квадратном.
За наредни период се прогнозира хладније време и ниске температуре па се може очекивати
смањена активност штеточина. У овом тренутку се не препоручује примена хемијских мера
заштите против наведених штеточина.
Свакако свим пољопривредним произвођачима се препоручује да прегледају усеве стрних
жита на присуство ових штеточина. Уколико се уочи присуство на нивоу прагова штетности
препоручује се примена инсектицида. Прагови штетности су 10 одсто биљака са вашима и пет
цикада по м². Лисне ваши на нове усеве најчешће преносе околне биљке, самоникле, корови и
трава која се налази поред новопосејаних усева. Са тих биљака оне прелазе на нове и преносе
вирус.
Пољопривредници треба да наставе обилазак парцела редовно, чак и током зиме како би на
време успешно реаговали и сузбили ове појаве. Поред директних штета које проузрокују
својом исхраном на биљкама, лисне ваши и цикаде су значајне као преносиоци фитопатогених
вируса. Домаћини ових вируса су многи корови и самоникле биљке стрних жита.
Закоровљеност парцела и незаоравање жетвених остатака омогућавају исхрану ових
штеточина и током летњих месеци, чиме се повећава и ризик од њиховог великог
умножавања и инфекције новониклих усева у јесен.
Прегледом парцела засејаних јечмом и пшеницом, није регистровано присуство активних рупа
од глодара, пољског миша (Apodemus sylvaticus) и пољске волухарице (Microtus arvalis), али се
евентуално може очекивати и њихова појава.
Најбоља мера за спречавање штеточина и глодара је редовно праћење присуства активних
рупа од пољских глодара. Важно је разликовати улазне рупе у јазбине две врсте због
различитог броја рупа по хектару који се сматра критичним са становишта заштите. Праг
штетности за пољског миша износи 10-50 активних рупа/ха, а за пољску волухарицу је 10-500
активних рупа/ха. Рупе настале деловањем ове две штеточине могу се међусобно разликовати
по томе што око улаза у рупу пољске волухарице постоје утабане стазице, док их код рупа од
пољског миша нема. Активне рупе се од неактивних могу детектовати тако што се отвори
затрпају земљом па се поново обиђу кроз неколико дана. Пољопривредни произвођачи се за
све стручне савете могу обратити Пољопривредној саветодавној и стручној служби Смедерево
у Коларима како би на време реаговали и омогућили правилан развој биљке и високе приносе.Саветодавац- Сања Миловановић Миленковић
