Станоје Стаматовић Главаш, један од најзначајнијих јунака Првог српског устанка, рођен је 21. фебруара 1763. године у селу Глибовац, надомак Смедеревске Паланке. Храбри хајдук и војвода Смедеревске нахије, Станоје је постао симбол отпора против Османлија и блиски сарадник вожда Карађорђа. Његова смрт 1815. године и питање где почивају његове мошти и данас изазивају пажњу јавности.
Од хајдука до војводе
Поријеклом из Загарача у Црној Гори, Станоје је са породицом дошао у Глибовац бежећи од Турака. Од младости је био познат као неустрашив борац и харамбаша. Када је почео Први српски устанак, одазвао се позиву Карађорђа и учествовао у ослобађању Рудника, чиме је почела његова војводска каријера. Био је Карађорђева десна рука и уживао велико поверење.
Историјски је забележено да је управо он предложио Карађорђа за вођу устанка, одбивши ту част речима: „Ја сам само хајдук, а кад ратови прођу, нико са мном неће хтети ни да разговара“.
Убиство и пренос моштију
Станоје је убијен на Сретење 1815. године, у селу Баничина, по налогу Сулејман-паше. Турци су му одсекли главу и однели је у Београд, где је била изложена испред Стамбол капије. По предању, глава је касније враћена – неки кажу да ју је украла његова полусестра, други тврде да ју је сестра откупила од Турчина. У мају 1902. године, његове мошти пренете су у порту цркве Светог архангела Гаврила у Баничини, где му је подигнута камена гробница.
Иницијатива за повратак моштију у Глибовац
Последњих година поново је покренуто питање преноса Станојевих моштију у родни Глибовац. Иницијативу предводе председници општина Смедеревска Паланка и Чајетина, Никола Вучен и Милан Стаматовић. Посебно је упоран у тој намери Адам Стаматовић, пензионисани директор Трезора НБС и рођак славног војводе, који већ деценијама шаље дописе надлежним институцијама.
Он верује да би Станоје требало да почива у месту где је рођен и где му је сахрањена и мајка, по њеној последњој жељи. Баничина је, каже, мало и забачено место, и Главаш као национални херој заслужује видљивији меморијал.
Потомци, легенде и спомен
Према доступним подацима, једини Станојеви потомци данас живе у Смедереву, под презименом Петровић – потомци његовог брата Петра. Породица Главаш се повезује и са лозом Хајдук Вељка, јер је Станоје за њега удао Петрову кћерку.
Његово име и дело живе кроз историјске драме, народне песме, споменике, као и кроз књиге аутора као што су Ђура Јакшић, Миладин Стевановић и Предраг Цветковић. У Глибовцу школа носи његово име, а од 2005. године се у селу организује манифестација „Дани Станоја Главаша“, са традиционалним надметањима попут бацања камена с рамена, борбе на греди и других дисциплина.
Очекује се одлука државе
Иако је владика Јован већ дао благослов, потребно је да Министарство културе и остале надлежне институције дају званичну сагласност. Како истиче председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен, локална самоуправа је спремна да помогне организацију преноса и достојног обележавања тог догађаја.
Док јавност и даље чека одговор надлежних, једно је сигурно — Станоје Главаш остаје једна од најсветлијих фигура српске борбе за ослобођење.
