Пољски глодари су штеточине које могу својом активношћу да проузрокују
значајне проблеме у пољопривреди. Најопаснији су у јесен и рано пролеће када својим
деловањем могу изазвати пресејавање младих усева озимих форми стрних жита а такође
могу нанети и значајне штете током сазревања стрних жита. Од гајених биљака највише
страдају луцерка, детелина и стрна жита.
Највеће штете од пољских глодара код нас причињавају: пољска волухарица,
пољски миш и хрчак. Повољни временски услови (сува и топла јесен, блага и сува зима,
изузетно снежна зима са сталним температурама и без ледене коре, топло пролеће и лето
са умереним падавинама), станиште и извори хране (бујање зељасте коровске флоре на
необрађиваним површинама, обиље зрнасте и зелене хране) као и отежана обрада са
великом количином жетвених остатака на површини стварају оптималне услове за
масовно умножавање пољских глодара. Мужјаци и женке глодара веома брзо достижу
полну зрелост. Код многих ситних глодара не постији јасна сезона парења и оно се
обавља током целе године. Изразито су склони пренамножењима, а природна равнотежа
се остварује активношћу бројних предатора, појавом болести и несташицом хране.
На усевима озиме пшенице и јечма пољски глодари прво се хране семеном, а
касније након ницања усева настављају активност оштећујући надземне и подземне
делове изниклих биљака стварајући „гола места-оазе“. Штете у младим засадима се могу
регистровати као оштећења стабала што може да доведе до слабљења па чак и до
сушења истих.
У годинама најезде пољских мишева штете на парцели могу бити тоталне нарочито
ако се не предузму мере сузбијања. Сузбијање глодара је јако сложен задатак. Праг
штетности за пољског миша износи 10-50 активних рупа/ха, а за пољску волухарицу је 10-
500 активних рупа/ха. Активност рупа се утврђује затрпавањем постојећих рупа и
њиховим праћењем. Уколико у следећем обиласку рупе поново буду откопане, убрајамо
их у активне рупе.
У случају масовних појава пољских мишева и волухарица, третирање једне парцеле
није довољно јер и поред тога што хемијским мерама редукујемо њихову бројност на
датој парцели, преживеле јединке ће мигрирати на друге парцеле. Да би озиме усеве
заштитили од глодара неопходно је да спроведемо низ мера, као што су адекватно
примењене агротехничке мере (које знатно утичу на смањење бројности и густине
популације ових врста), благовремена жетва стрних жита са што мање осипања зрна,
заоравање стрништа, уништавање корова, дубоко орање.
Пољопривредним произвођачима се препоручује редован преглед парцела ради
утврђивања присуства и бројности ових штеточина. Хемијске мере сузбијанја
подразумевају примену родентицида (а.м. цинк-фосфид). После постављања мамака,
рупе треба затрпати и нагазити, а родентициде користити правилно и у оптималној мери.
Приликом употребе мамака обавезно затрпати рупе да не би дошло до тровања других
животиња. Из превентивних разлога мамке не треба расипати по површини земљишта.
Сузбијање глодара је потребно вршити и у годинама када је бројност мала, у том случају
предност треба дати агротехничким мерама борбе.
Трикић Никола
ПССС Смедерево
