У старокалендарским православним црквама, које се придржавају јулијанског календара, Црквена Нова година, којом отпочиње нови литургијски циклус, почиње на сутрашњи дан, 14. септембра.
Месец септембар је био код Јевреја почетак нове грађанске године месец збирања плодова и приношења жртви благодарности Богу, па се тако у круговима православних хришћана верује да је Исус ушао у синагогу у Назарету, отворио књигу пророка Исаије и прочитао речи: „Дух је Господњи на мени; за то ме помаза да јавим еванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене срцем; да проповедам заробљенима отпуштење и слепима прозрење; да ошустим потлачене; да огласим годину милости Господње“.
Дуго времена је и грађанска година у хришћанском свету рачуната као и црквена од првог септембра, па се пренела на први јануар, најпре у западној Европи, а потом и у Русији у време Петра Великог, а потом и у остале православне земље.
Сутра се у храмовима моли Господу да благослови „венац године“ – да сачува православље у миру, да ток године протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима. Такође се моли за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса, за избављење од свих невоља. Током историје хришћанства није било јединствености о томе од када треба рачунати почетак године. Некада је то био март месец, потом Васкрс.
Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети септембра месеца у славу светога цара Константина, рођеног у Нишу, јер је септембар у историји хришћанства знаменит и још по томе што је цар Константин Велики победио Максенција, непријатеља вере Христове, а тој победи следовалаје слобода хришћанске вероисповести у целој римској царевини.
У Византији је још дуго било двоумљења. Први и шести Васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембру, налазећи за то библијско оправдање. Јер, око празника јеврејске Нове године (Рош Хашана), која је била пре неколико дана, Исус Христос, ушавши у синагогу, огласио је годину милости Господње.
До времена цара Душана, код нас је било докумената у којима година почиње у марту месецу. Црква сматра да је Христос рођен 5508. године по стварању света. У означавању једне године значај имају и друге ознаке, њих помињу само врло ретки и прецизни црквени календари.
Све се заправо понавља у циклусу од 532 године. Почетак године је заправо почетак једног индикта, њих има 15. Значајан је и „круг сунца“, њих има 28. „Циклус месеца“ се понавља на 19 година.
А према народном обичају, од данашњег дана у нашем народу почиње сетва, у неким крајевима се носи семе у цркву да се освешта. Поједини родови данас славе Крсну славу и празнујуспомен на Преподобног Симеона Столпника.
(Она.рс)
