Сутра, 7. априла, православни верници славе Благовести, један од 12 највећих хришћанских празника. На тај дан, Архангел Гаврило јавио је Пресветој Богородици да ће родити Сина Божијег – Исуса Христа. И од тада, свет памти те речи:
„Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом.”
Благовести су празник тишине, али и унутрашње радости. Не траже буку, раскош, ни велику припрему. Траже да осетимо мир, да препознамо лепоту у малом, и да – макар тог дана – научимо да се радујемо ономе што већ имамо.
Радуј се свему – и новом дану и осмеху
Благовести нас позивају да срцем прихватимо живот какав јесте.
Да будемо људи који и после невоље, препреке, туге – не забораве да се насмеју.
Да будемо благи људи – они који не вичу, не јуре, не оптужују… већ слушају, труде се, и воле. Људи који не морају да буду савршени – само присутни.
Народни обичаји: песма, ватра и калемљење
По старим обичајима, на Благовести се устајало врло рано, у неким местима чак и у поноћ. Веровало се да први звук тог дана треба да буде – женска песма. Девојке су се окупљале, ложиле ватру на видним местима, а око ватре би се певало, играло и дружило – често су и момци долазили.
Кућа и окућница су се морале очистити, јер се веровало да Благовести „не трпе неред“.
Змије се нису помињале – чак ни у шали – јер се на овај дан свет обнавља, буди и прочишћава.
Воћари и виноградари су калемили воће, орезивали лозу, а жене – посебно оне које желе потомство – одлазиле су у цркве посвећене Пресветој Богородици и молиле се за децу, мир и здравље породице. Постоји и стари обичај да се на Благовести треба умити у реци или потоку, да би се очистила душа, лице и мисли.
Благовести увек падају у време поста, али су један од оних дана када је дозвољено јести рибу, јер је радост важнија од одрицања.
