Духови представљају и „рођендан“ Хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. По значају то је трећи празник, после Васкрса и Божића, и као они, такође се слави три дана.
Празновање се наставља целе седмице, не пости се и то је тзв. трапава недеља. Сутра је Духовски Уторак.
На празник Силаска Светог Духа на апостоле (који је у народу познат и као Духови, односно Света Тројица) под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем.
Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га, пак, преузели од Јевреја, који су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће. То их је подсећало на време када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа.
На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама.
