Верници Српске православне цркве сутра прослављају велики празник Воздвижење часног Крста, у народу познат као Крстовдан. Дан се обележава у славу на догађај када је пронађен крст на којем је разапет Исус Христ.
Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње: 18. јануара и 27. септембра. На овај дан, обичај налаже да се строго пости. Током јесени, једе се само грожђе и хлеб, и тако током читавог дана.
Стари српски обичај који се такође везује за Крстовдан, како за зимски тако и за овај јесењи је да се у овој посебној ноћи остварује свака жеља. Зато вечерас тачно у поноћ погледајте у небо и замислите јасну жељу, изговорите је јасно и гласно, а предање каже да уколико је „богоугодна“, она ће се сигурно испунити.
Народ верује да се на Крстовдан змије повуку на починак и да их од тада више нема.
Још једно велико правило је да се на јесењи Крстовдан ископа велика рупа и у њу посади воћка, како би се гране што више разгранале. Истина је да је управо овај дан најпогоднији за садњу воћа.
У многим крајевима се на дан јесењег Крстовдана предсказује и време:
– Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.
– Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.
– Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму.
– Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину.
– Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Обичај је да се на тај дан бере и освећује босиљак.
