Сутра прослављамо Спасовдан, један од десет празника посвећених Господу Исусу Христу, који се обележава 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Светих Тројица (Духова), и увек је у четвртак.
Спасовдан је крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година.
По хришћанском веровању, васкресењем је Господ показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:
– Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен – наводи се у Новом завету.
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од претхришћанских времена. Према старом словенском веровању, громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз житни клас у руци, спасавало усеве од града.
Био је то празник колико ратара, толико и сточара. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом: “Свети Спасе – спаси душе наше!”
За Спасовдан као крсну славу клало се јагње и спремала се цицвара. Иначе, наши преци нису пили млеко од од Нове године до Спасовдана, а веровали су да на Спасовдан мушкарци не ваља да се брију, жене да се умивају, а деца да се купају.
На Спасовдан никако не ваља спавати преко дана да се не би дремало читаве године.
