Сутрашњи дан познат је и као Треће обретење главе Светог Јована крститеља. У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са севера према југу, три пута стане и заигра.
Верује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако улазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му бити испуњене.
У овој ноћи се може открити и закопано благо.
У народној песми, која говори о нечему што не може бити, и у којој се баца клетва на девојку да се не уда, девојка на коју је бачена клетва треба овог дана да се помоли у цркви или манастиру Светом Јовану, упали свећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена.
Јован Крститељ би посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене Иродове. Када Јован би посечен, нареди Иродијада да му се глава не сахрањује заједно са телом, јер се бојаше да страшни пророк некако не васкрсне. Стога узе његову главу и закопа је на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу. Њена дворкиња беше Јована, жена Хузе, дворјанина Иродова. Добра и благочестива Јована не могаше трпети да глава Божјега човека остане на месту бешчесноме, ископа је тајно, однесе у Јерусалим и сахрани на Гори Јелеонској. Не знајући о свему томе, цар Ирод када дозна о Исусу како чини велика чудеса, уплаши се и рече: “То је Јован кога сам ја посекао, он устаде из мртвих”.
Треће обретеније главе светог Јована Крститеља је хришћански празник. У 8. веку за време иконоборства глава Светог Јована је пренета у место Комане, место прогонства Светог Јована Златоуста. Али када је иконоборство престало, за време владавине цара Михаила и патријарха Игњатија, 850. године, глава Светог Јована је пренета у Цариград и тамо положена у придворној царској цркви.
Српска православна црква слави овај празник 25. маја по црквеном, а 7. јуна по грегоријанском календару.
