Обичаји налажу да се на Ваведење молитвом обратите за срећу породиље, али и нероткиње. Причест је пожељан, јер је управо прошло 6 дана од почетка Божићног поста. У Србији је ово усечни дан, дан када се не предузимају важнији послови. Осим оних који овај дан светкују као своју славу, ово је и дан који светкују сточари.
Богородица је рођена у Назарету, а ћерка је светих праведника Јоакима и Ане. На рођењу је добила име Марија, и са родитељима често одлазила у јерусалимски храм још као беба.
Ана је, према предањима, Марију родила у седамдесетим годинама уз Божји благослов. Пре него што је остала трудна, Ана и Јоаким су се заветовали да ће, уколико буду имали потомство, дати своје дете у храм. Тако је још у својој трећој години Марија уведена у храм у Јерусалиму, где ју је на улазу дочекао отац Светог Јована Претече, првосвештеник Захарије. Он ју је поставио на први од дванаест степеника који су водили у најсветији део, назван Светиња над светињама. Марија се на остале степенике попела сама, иако је то било тешко и одраслим људима.
То је заправо догађај који 4. децембра прослављамо као Ваведење, односно улазак Пресвете Богородице у храм. Ваведење је и слава манастира Хиландара.
Марија је у храму остала девет година. Пошто су јој у међувремену умрли родитељи, свештеници су одлучили да је удају за 80-годишњег удовца Јосифа, који је већ имао одраслу децу.
Тако су, према предању, задовољени строги прописи који не дозвољавају да девојка остане девица до краја живота, већ је свака морала да се уда. Марија је живела у Јосифовој кући као што је живела у храму, тако да је она била прва монахиња – она која је живот завештала Богу.
