Срби веома држе до обичаја везаних за култ мртвих, а један од њих су и задушнице. Митровске задушнице су оне које се сматрају најригорознијим када је реч о обичајима.
Верује се да ако на задушнице не упалите свећу за мртве – они ће годину дана бити у мраку. Уколико гробу приђе неко са страна, ред је да се та особа понуди храном, јер се на тај дан нико не одбија. Велики грех је ако на задушнице отерате или одбијете неког са гробља.
Још један важан обичај је изношење хране на гробље за покојника. Храна се дели са људима који посећују гроб, уз помињање за спас душе покојника. Обичај је и да свештеник држи опело упокојенима, а тада укућани узимају по које зрно и бацају га на земљу уз речи „Вечнаја памјат, лака му земља“.
У неким крајевима се, ипак, не излази на гробље, већ се Задушнице обележавају постављањем трпезе у домаћинству, док се опело одржава у цркви. Том приликом домаћин на папиру доноси имена својих покојних предака, како би свако од њих био споменут у молитви.
Kод Срба влада обичај да храну која се на Задушнице носи на гробље спремају искључиво жене. Тај празник се никада не обележава у време поста или посне дане. Тада се пеку колачи од белог брашна, просфоре, износи се ракија, вино, пиво, вода, а у неким крајевима и жито.
Храна која се износи на гробље разликује се у различитим деловима Србије. Понегде је то пита, пециво, кафа, а понегде печење и кувана јаја. Kако се верује у народу, ваљда се да се свако ко је дошао послужи макар једним залогајем.
На гробље се носи само онолико свећа колико се покојних помиње. У источној Србији се верује да свећа упаљена на Задушнице гори све до следећих задушница.
Молитва за упокојене
Помени, Господе, оце и браћу, мајке и сестре наше уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје.
Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
