Према народним веровањима на овај дан никако не ваља да се пере веш, чисти кућа или ради било какав кућни посао. У неким крајевима одржао се и обичај даривања деце на овај празник, јер је Свети Никола и њихов заштитник. Овај празник се назива и летњи Свети Никола иако календарски не припада лету, али најчешће буде лепо време на тај дан.
Свети Никола је рођен у граду Патари, у области Ликије, на подручју данашње Мале Азије. Био је јединац. Његови родитељи су били богати и знаменити. Његови родитељи, Теофан и Нона били су високородни и чинили су многе милостиње према сиромашнима.
Име је добио по свом стрицу Николају, епископу града Патаре. Замонашио се у манастиру „Нови Сион“ и још за живота народ га је прозвао Светитељем. Био је изабран за архиепископа града Мира у Ликији, где је и сахрањен.
После смрти родитеља, Никола је имање разделио сиромашнима не задржавајући ништа за себе. Потом, Свети Никола бива изабран за архиепископа у граду Миру, у Ликији. Поучавао је народ вери, обилазио болесне, откупљивао је заробљенике, обилазио градове и села.
Свети Никола је умро 19. децембра 345. године (према Јулијанском календару 6. децембра), па се тај дан обележава као помен светитељу и најчешћа је српска слава. Српске породице, које тог светитеља сматрају својим заштитником, на овај дан прослављају своју крсну славу и славе Светог Николу који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Православни верници Светог Николу сматрају борцем за Христову веру, победником зла за цео свет, а његово име значи народни победник. Хришћани верују да својим чудесним моћима Свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Народно веровање је и да уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, а глувима се враћа чуло слуха.
Према предању, сматра се да је свети Никола повратио вид Стефану Дечанском, па је овај српски краљ храм у коме су похрањене мошти Светог Николе окитио сребром и слао богате прилоге за његово опремање.
