Наши стари кажу да би сутра сваки ђак требало да понови градиво које га мучи, а након тога да се помоли Светом Григорију Богослову, јер се овај светитељ сматра заштитником мудрих и учених људи.
Верује се да ће тако научено градиво бити заувек запамћено, па ни добра оцена неће изостати.
Kо је био Свети Григорије?
Рођен у Назианзу од оца Јелина и мајке хришћанке. Пре крштења учио се у Атини заједно са Василијем Великим и Јулијаном Одступником.
Често је он прорицао Јулијану да ће бити одступник од вере и гонитељ цркве, што се и збило. На Григорија је нарочито много утицала добра му мајка Нона. Kада заврши своје учење, Григорије се крсти. Свети Василије рукоположио га је за епископа сасимског, а цар Теодосије Велики ускоро га позове на упражњени престо архиепископа цариградског.
Саставио је многобројна дела, од којих су му најславнија она из Богословља, због чега је и назван Богословом. Нарочито је знаменито по дубини његово дело Беседе о Светој Тројици. Још је писао против јеретика Македонија, који је криво учио о Духу Светоме (као да је Дух створење Божје), и против Аполинарија, који је криво учио, као да Христос није имао човечје душе, него да му је божанство било место душе.
Наручи пре свих и чека те модел са двоструко већом меморијом по цени основног модела.
Писао је такође и против цара Јулијана Одступника, свог некадашњег школског друга.
Kада на Сабору 381. године, наста расправа око његовог избора за архиепископа, он се повуче сам, изјавивши: „Не могу нас лишити Бога они који нас лишавају престола“. Затим напусти Цариград, оде у Назијанз, и тамо је живео до смрти у повучености, молитви и писању корисних књига.
Иако је целог живота био слабог здравља, ипак је доживео осамдесету годину.Мошти су му касније пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском собору у Москви. Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по кротости и чистоти карактера тако и по ненадмашној дубини ума.
