Повлашћени приступ производа српског порекла тржишту са више од 1,4 милијарде становника ставља компаније из Србије у много бољи положај у односу на компаније из Европе и окружења и требало би да доведе до значајног повећања извоза, проширења инвестиционих и производних капацитета у нашој земљи, али и повећања конкурентности, као и јачања свеукупне привредне активности.
ССТ са Кином односи се на око 20.000 артикла, а одмах без царина моћи ће да се извози око 60 одсто њих.
У наредних пет до 10 година бесцарински извоз биће могућ за 30 одсто производа чија ће се царина годишње смањивати од 20 до 10 одсто.
Роба која ће бити ослобођена царина за пет година годишње ће имати умањену царину за по 20 одсто, док ће роба која ће бити без царина за 10 година, до тада имати годишње сманење царина за по 10 одсто.
Трајно ће царинама, ипак, бити заштићено 10 одсто најосетљивијих производа из Србије, пре свега, пољопривредних.
Важна чињеница је и да више од 50 одсто производа, који се пласира у Кину, мора да буде произведено у Србији.
Осим одређених врста воћа и поврћа, меса и месних прерађевина, рибе, на листи производа које ће српски привредници извозити од 1. јула под повољнијим условима, односно уз ниже царине или без њих налази се и дрво, тканина, фармацутски производи, минерална ђубрива и други.
ССТ између Владе Србије и Владе Кине, потписан је у Пекингу, 17. октобра 2023. Потписали су га министри трговине Кине Wанг Wентао и Србије Томислав Момировић, а потписивању тог документа присуствовали су и председници Кине и Србије Си Ђинпинг и Александар Вучић.
ССТ који су две стране потписале, како је тада речено, обухвата 10.412 производа из Србије и 8.930 из Кине.
Преговори који су претходнили закључивању споразума одржавали су се у Београду и Пекингу од 12. априла до 26. септембра 2023.
На сајту Министарства трговине Србије могу се видети сви детаљи ССТ са Кином, као и статус више од 20.000 артикала који су обухваћених овим уговором.
Милосављевић: Од сутра без царина у Кину свежа јабука, боровница и сува шљива
Од сутра ће из Србије без царина на тржиште Кине моћи да се извозе свежа јабука, боровница и сува шљива, док ће смрзнута малина бити у бесцаринском режиму за 10 година, изјавио је данас директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић.
Он је за Тањуг поводом ступања на снагу од 1. јула Споразума о слободној трговини (ССТ) између Србије и Кине којим је обухваћено више од 20.000 производа, рекао да ће од сутра у режиму без царине, бити и прераде од поврћа, џемови, семенска роба, раж и друго.
За пет година, према Милосављевићевим речима, Србија ће на тржиште Кине без царина продавати вина, као и неке друге производе и ферментисана пића.
„Из ове либерализације су на жалост изузети кукуруз, сунцокрет, сунцокретово уље, пшеница, као и пшенично брашно. Те производе је Кина традиционално заштитила и не жели да они имају посебан статус са било којом земљом“, рекао јо он.
Милосављевић је објаснио да су пољопривредни производи који се извозе у Кину из Србије у систему одобравања, односно да би било која биљна врста могла да се извезе у Кину, мора да се испуни низ усаглашених фитосанитарних услова које они препознају као довољне да би неки производ могао да се нађе на тржиште те земље.
„Ти процеси су јако дуги, само процес усаглашавања протокола за фитосанитарне услове за извоз јабуке трајао је више од шест година, док је за боровницу трајао око три године. У тим процесима ви доказујете вашу стабилност, ваш фитосанитарни систем и спремност да одговорити на захтеве које велико кинеско тржиште поставља пред вас“, рекао је он.
Како је додао, протокол на основу кога можете да кренете у извоз, происује одређене мере које морате да спроводите, попут обавезне регистрације свих учесника у извозу, од произвођача, производног објекта, извозника, хладњача, па до оних контролних мера које се спроводе у воћњаку.
Ту спадају, како је навео и мере контроле патогених појава, посебних карантинских штетних организама, складиштења, паковања, затим контроле приликом извоза и увоза.
„Ми смо у овом тренутку, кад говоримо о боровници, у фази идентификације и регистрације свих извозника, свих производних места и треба то да доставимо кинеској страни како би извоз тог воћа могао да крене. Овај процес смо завршили за јабуку“, рекао је Милосављевић.
Он није могао да прецизира колико ће ступање ССТ повећати извоз Србије у Кину, али је додао да очекује да ће наши привредници препознати ова широм отворена врата на кинеском тржишту и успети да нађу поуздане партнере.
„Сада је све апсолутно у рукама привредника, да нађу поуздане и стабилне партнере који ће моћи на прави начин нашу робу презентовати, позиционирати и да наставе да извозе што више могу“, рекао је саговорник Тањуга.
Он је додао и да извоз из Србије у Кину није заустављен ни једног тренутка и да ми и сада извозимо у ту земљу, али да су са ШТ Србија, односно наши привредници и извозници добили само олакшице.
Милосављевић је подсетио да је Споразум о слободној трговини између Владе Србије и Владе Кине, потписан у Пекингу, 17. октобра 2023.
„ССТ потврђује огромне напоре које државе улажу да се појача и унапреди економска сарадња, да се можда и привуку још неке нове инвестиције из Кине у Србију. Ово је споразум који се практично доноси либерализаеализацију у области царинских дажбина за многе робе“, нагласио је он.
Циљ ССТ између Србије и Кине којег су у ПеКингу октобра прошле године потписали министри трговине Кине Wанг Wентао и Србије Томислав Момировић, у присуству председнила Кине и Србије Си Ђинпинга и Александра Вучића је омогућавање преференцијалног приступа кинеском тржишту за производе српског порекла.
Повлашћени приступ производа српског порекла тржишту са више од 1,4 милијарде становника ставља компаније из Србије у много бољи положај у односу на компаније из Европе и окружења и требало би да доведе до значајног повећања извоза, проширења инвестиционих и производних капацитета у нашој земљи, али и повећања конкурентности, као и јачања свеукупне привредне активности.
Роба која ће бити ослобођена царина за пет година, годишње ће имати умањену царину за по 20 одсто, док ће роба која ће бити без царина за 10 година, до тада имати годишње сманење царина за по 10 одсто.
Трајно ће царинама, бити заштићено 10 одсто најосетљивијих производа из Србије, пре свега, пољопривредних.
Важна чињеница је и да више од 50 одсто производа, који се пласира у Кину, мора да буде произведено у Србији.
Од сутра без царина извоз у Кину свежег јунећег меса
Од сутра ће из Србије без царина на тржиште Кине моћи да се извози свеже јунеће месо, а у наредних 10 година у режиму слободне трговине биће и остале врсте и производи од меса и млека, изјавила је данас начелник Одељење за ветеринарско јавно здраство Управе за ветерину Тамара Бошковић.
Она је Тањугу поводом ступања на снагу од 1. јула Споразума о слободној трговини између Србије и Кине којим је обухваћено више од 20.000 производа, рекла да је тај споразум олакшао Србији комуникацију са Кином, која је намо страно, необично и далеко тржиште, али и са којом нам је начин усаглашавања прописа и доказивања квалитетности система тежи него са земљама у региону или са Европом.
„Овим споразумом нам је отворен канал за комуникацију и за лакшу размену информација, тако да ће и неки други производи бити лакше извезени на тржиште Кине и произвођачи ће наћи себи своје место што је до сада ипак било мало теже“, рекла је Бошковићева.
Она није могла да каже колило ће захваљујући ССТ са Кином порасти извоз меса, млека и производа од њих, наглашавајући да је то незахвално, јер је то тржиште варијабилно и са еколошким условима на које морамо да се прилагођавамо.
„Мислим да буквално сваки произвођач који има огромну производњу у Србији може наћи место на тржишту Кине, јер је то велико тржиште. Значи ми као земља можемо да покријемо и један мањи град у Кини и ако то успемо за нас је то сјајно“, рекла је она.
Бошковићева је нагласила да се за сада ССТ са Кином није обухваћено свињско месо и производи од меса свинаја, због афричке куге свинаја.
„Кина тражи да будемо три године слободни од ове болести, што је један период који је дужи, али који није недостижан“, рекла је она.
Према њеним речима, Србија са Кином, односно са њиховом генералном управом царина која је за њих надлежни орган, успоставља неке меморандуме и протоколе, како би могли да извозимо производе животињског порекла на њихово тржиште.
„То је један вишегодишњи процес који иде паралелно са ССТ. Усаглашавамо услове који се тичу здравља животиња, инспекцијских органа, затим испитивања и свега онога што сами субјекти у производњи хране чине и раде , као и документацију коју они достављају“, рекла је Бошковићева.
Како је нагласила, Србија је за сада успела да добије слободно тржиште за извоз јагњећег и јунећег меса, као и за производе од млека и за мед и производе од пчела.
„Оно чему сад тежимо и за што се трудимо је извоз хране за кућне љубимце као једне изузетно важне гране индустрије и производње у Србији, поготово за та далека тржишта, као и извоз кожа и сирове вуне која се користи за прехрамбену и непрехрамбену индустрију у Кини“, рекла је Бошковићева.
Саговорница Тањуга је додала да је у току и склапање споразума за живинско месо и за неке јестиве делове клања које код нас нису традиционално у исхрани употребљене већ се користе за неке друге сврхе, али кинеско тржиште је нашло интереса и у томе.
