По смрти Исуса Христа и вазнесења почиње прогањање хришћана које је трајало више од 300 година. Царев намесник Ирод, управник Галилеје, погубио је Јакова, брата Јовановог и, на подстицање Јевреја, заповеди да ухвате Петра и баце га у тамницу.
Петар је у тамници спавао окован између два војника, и ноћ пред извођење на суд, засветле се цела тамница и анђео куцну Петру по ребрима, пробуди га па му рече: „Устани, обуј се и опаши се, па хајде са мном“.Петар устаде, а окови му спадоше с ногу па пође с анђелом. Војници су спавали као мртви, па анђео проведе Петра поред страже, а кад су дошли до гвоздене градске капије, она се сама отвори и тако се Петар ослободи затвора, и вероватне смрти.
Вериге које су спале са Петра хришћани су сачували колико због успомена на Светог Петра, толико због њихове исцелитељске моћи. Прича се, да су се многи болесници излечили само додирнувши вериге (као и убрус апостола Павла којим су га брисали док је био мучен).
Патријарх јерусалимски, свети Јувенал, дао је те вериге на дар царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је преполовила, па једну половину послала Цркви Светих апостола у Цариград, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени Валентиновој у Рим. Евдоксија је сазидала Цркву Светог Петра и положила у њу ове вериге, заједно са оним у које је свети Петар, пред своју смрт, био окован од опаког цара Нерона.
По народном веровању од Верижница (Часних Верига) настаје блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрева земљу. У многим местима, Вериге се сматрају за велики празник. Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, у неким селима због стоке, а сточари их празнују због стоке.
Ко носи одело шивено на Часне Вериге, верује се да ће погинути од грома.Те вериге чуваху хришћани колико због успомене на великог апостола, толико и због њихове целебне моћи, јер се многи болесници излечише додиром о њих.
